PSIHOLOGIJA PRAZNIKA – NOVOGODIŠNJE REZOLUCIJE

December 17, 2016

Uveliko je počelo praznično raspoloženje. Gradovi su već okićeni, svuda se pojavljuje deda mraz i ukrasi, ljudi masnovno kupuju, polako prestaju da rade i u narodu počinje period popularno zvani „to ćemo posle praznika“

U ovom periodu, ljudi su se umorili od celogodišnjeg angažmana i žele da odmore pre novog početka. Ovaj period sociološki i kulturološki svakako obeležava slavlje, hrana, druženje i drugi događaji koj usmeravaju čoveka na porodicu. Istorijski gledano, zimu je nekada bilo teže prezimeti nego danas, pa nije čudo što su ovi praznici nastali kako bi približili ljude u periodu kada je najteže. Stvari se znatno menjaju razvojem tehnologije. Više nije teško, bar u većini razvijenog dela planete, preživeti hladnoću i obezbediti hranu. Ali, psihološki aspekt novog početka i dalje je prisutan, na malo izmenjen način.

Jedan deo psihološkog aspekta koji obeležava ovaj period je depresivnost. Možda, s osvrtom na ono što je do sada rečeno, ovo zvuči paradoksalno, ali zaista je vrlo logično. Mnogi ljudi, koji nisu zadovoljni ili ispunjeni, u ovom periodu nekako se ponovo suočavaju sa činjenicom da počinje još jedna teška godina, i osećaju se kao na početku, što stvara veliku anksioznost. Neka istraživanja pokazuju da je suicid znatno izraženiji u ovom periodu nego tokom ostatka godine. Slučajnost? Dalje ova istraživanja pokazuju da je najdepresivniji dan u godini prvi ponedeljak na poslu posle praznika. Pored psihološkog faktora novog, teškog početka, tu  su i ekonomski faktori. Istrošili smo se na poklone i hranu, nema posla u ovom periodu, pa je novčanik u ovom periodu često prazan. Takođe, efekat velikog uživanja i novog početka mogu biti u negativnoj korelaciji, u smsislu da nas i dalje drži praznično-opuštajuća energija, a mi treba da počnemo da radimo.

Istina je da je ovaj aspekt svakako prisutan, ali postoji i druga strana medalje. Kao funkcionalan psihološki aspekt ovog perioda, nameće se novi početak i velika prilika za bolji početak. Čuli ste za novogodišnje rezolucije? Da li je ovo slučajnost u smislu običaja, pa je nametnuta baš u ovo vreme, ili su nesvesno kroz istoriju ljudi prepoznali ovaj period kao važan za postavljanje kakvog plana i ciljeva, jer u ovom periodu mogu imati najveći efekat?

Svaku Novu godinu počinjemo sa obnovljenom energijom i ponavljamo reči: “ove godine ću …”. Naravno, svako od nas počinje godinu sa odlukom i pripremom da ovaj put ipak uspemo da ispunimo tu želju, san ili plan već od 1. Januara. Istraživanja pokazuju da 50% ljudi pravi novogodišnje rezolucije, ali da samo 10% istvari iste. Šteta je da sav taj potencijal za promenom ostane ispisan kao još jedan neuspeli pokušaj da se dostigne ono poželjeno i zamišljeno. Bilo bi izuzetno da ova godina nakon što je sagledamo u Decembru 2018. bude uspešna i ispunjena svim upotpunjenim planovima. Pitanje koje često dobijamo je: kako je to moguće?

novogodišnje rezolucije

Veliki deo svega što zamislimo ima veze sa činjenicom da tokom godine zaboravimo šta smo poželeli da promenimo, jer život uvek ima svoj deo u tome da naši planovi krenu u stranu pa negde i stanu. Upravo zato je bitno da imamo jasnu smernicu kako dostižemo naše ciljeve. Lista svega što želimo, takođe, zna da bude veoma duga da nam sama motivacija za ispunjenjem istih, opadne već do kraja Januara. Bitno je da se setimo da Nova Godina nije baš najbolje vreme da pravimo drastične promene, međutim, pravo je vreme da se sagleda prethodna godina i da se pokrene razmišljanje o pozitivnim promenama za sledeću. Pravo pitanje je – šta želim da uradim u ovoj godini da bih postao bolji?

Svi mi negde imamo listu svega što želimo da postignemo i tu listu pravimo već po završetku godine. Često zaboravljamo da nema potrebe za tim. Godina i svih njenih 365 dana su prilika da nešto ostvarimo, bez obzira koliko malo to bilo. Takođe sada Već znate da je bitno da ciljevi budu realni, a ne gigantno nedostižni. Prema tome, savetujemo Vam da krenete umereno. Npr. ako Vam je cilj da vežbate više  – planirajte da idete nekoliko puta nedeljno na trčanje ili u teretanu, NE svaki dan. Preterivanje i forsiranje plana ili cilja će rezultirati neuspehom. Ukoliko se mali ciljevi ostvaruju, vremenom ćete steći veću motivaciju da koračate dalje i samim tim, ispunite sledeći zamišljeni cilj. Takođe, perfekcija nije dostižna, pa svaki mali neuspeh ne treba shvatati k srcu.

Jedan od svakako najbitnijih faktora u novogodišnjim rezolucijama i postavljanju novih ciljeva je motivacija! Naučnici kažu, motivacija je bitna pojava i stanje uz čiju prisutnost sve ide lako. Ali šta je u suštini motivacija i kako ona utiče na nas? Svi smo je bar nekada iskusili kroz pojam energije, entuzijazma, volje, radosti, vetra u leđa. Opšte je poznato da u periodu dok je motivacija prisutna, svaki dan je uspešan i poletan, ali takođe, bez motivacije je sve mnogo teže. Bitno pitanje koje sebi možete da postavite je da li ste osoba koja se motiviše tako što ide PREMA nečemu ili ste usmereni OD nečega. Nije isto ako znamo i imamo cilj ispred sebe i težimo ka njemu, kao i da idemo suprotnim smerom od onoga što ne želimo. Samim tim, usmerenost ka Vašim ciljevima će svakako motivaciju Vama, definisati kao deo Vas.

Američki motivacioni trener Zig Ziglar pametno je govorio o motivaciji u svojim seminarima:“Ljudi mi često kažu da efekti motivacije ne traju dugo. Ne traju ni efekti tuširanja. Zato se i preporučuje svakodnevno!”

Mi za kraj želimo da Vam poželimo srećne praznike i da sledeća godina ne bude Vaša nova, već bolja godina, na onaj način na koji Vi sami smatrate da ona može biti bolja. Želimo Vam da radom na sebi sami ostvarite uspeh, sreću, ljubav, zdravlje i bilo šta što smatrate za Vas korisnim, to niko ne zna bolje od Vas.

Ukoliko Vas zanima više ova tematika , kliknite ovde i pogledaje naš seminar “Moje bolje JA u 2018.”