KAKO TV UTIČE NA FORMIRANJE MOZGA DECE

December 2, 2016

Opšte poznata činjenica u društvu je da televizija i previše vremena ispred ekrana utiče negativno na mozak i ponašanje dece. Različiti naučnici objašnjavaju sve načine na koje ovi faktori utiču na formiranje mozga. Dok većina dece ulazi u svet televizije mnogo pre nego što krenu u školu, statistički gledano, dve trećine male dece gledaju u ekran prosečno dva sata dnevno dok deca iznad 6 godina gledaju u televizor u proseku oko 4 sata dnevno, ali tu su i igrice, društvene mreže i drugi oblici zabave ispred ekrana. S druge strane, tinejdžeri provode više od četiri sata dnevno ispred TV-a i gotovo dva dodatna sata na računaru (nevezano za školske obaveze). Ova statistika odnosi se samo na mlade osobe i koliko vremena oni izdvajaju i posvećuju svetu televizije i medija. Naravno, TV u umerenim količinama može biti dobra stvar. Predškolci i učenici mogu dobiti informacije koje im mogu pomoći učenju prirode, društva, muzike, kao i podatke koje inače u školi ne bi mogli, a interesantni su im. Takođe, kako neka istraživanja pokazuju, umereno gledanje TV-a bilo kog sadržaja pozitivno stimuliše  mozak. U okviru ovog teksta skoncentriaslii smo na gledanje u ekran i kako ova radnja utiče na mozak, bez obzira na sadržaj. Sigurno postoje razlike u kontekstu gledanja određenog sa

July 24, 2016

Kada pomislimo na psihoterapiju, obično pomislimo na razgovor, kauč, problem, ali retko na promenu, koja i jeste cilj psihoterapije. Mislimo na funkcionalnu promenu određenih delova ličnosti, kako bi osoba koja dolazi na psihoterapiju time uklonila uzrok svojih simptoma. Mnogi su skeptični i ne veruju da se “pričom” mogu rešiti simptomi depresije ili neke druge psihološke disfunkcije. Međutim, zahvaljujući nauci, krajem dvadesetog veka stavljena je tačka na pitanje efikasnosti psihoterapije. Tokom devedesetih godina, razna naučna istraživanja iz oblasti neuronauke (možete ih videti klikom ovde) bavila su se ispitivanjem ljudskog mozga. Ispitano je kako različiti spoljašnji faktori utiču na promenu moždanih funkcija i same strukture mozga pacijenata tokom određenog vremena provedenog na psihoterapiji. Dakle pričamo o ispitivanju efikasnosti psihoterapije u tretmanu različitih problema mentalnog zdravlja: poremećaja kao što su depresija, anksioznost, posttraumatski stresni sindrom, granični poremećaj ličnosti itd. Rezultati ovih istraživanja omogućili su detaljan uvid u CNS  (Centralni Nervni Sistem) identifikujući biološke mehanizme koji prate funkcionalne psihološke promene. Ranije se smatral

June 11, 2016

Zainteresovanost za razliku između polova je večita pojava. Nepresušni izvor informacija koji pruža ljudski mozak dodatno je intrigantan zbog drugačijeg funkcionisanja između muškog i ženskog mozga. Iako postoji bezvremenska debata o tome koliko se ,,Venera“ i ,,Mars“ razlikuju, nesumnjivo je da smo sa obe planete. Međutim, definitivno postoje distinkcije između mozgova. Za neke od specifičnosti većina ljudi zna, ali razlike ne postoje samo u iskoristivosti i zastupljeosti određene hemisfere (fiziološki), nego i na emotivnom i ponašajnom planu (psihološki).

  •  1. Veličina mozga. Prosečan mozak teži 1,36 kilograma ili oko dva odsto ukupne telesne težine. Takođe, troši i do 20 odsto telesne energije, više nego bilo koji drugi organ, kao i 20 procenata kiseonika. Veličina muškog mozga je u proseku veća od ženskog za 10%. Naučnici to objašnjavaju prilagođavanjem veličine u odnosu na prosečnu, veću, telesnu masu muškarca. Takođe, neka područja muškog i ženskog mozga su različitih veličina. Studija naučnika sa Harvarda otkrila je da su delovi frontalnog režnja, koji reguliše donošenje odluka i rešavanje problema, proporcionalno veći kod žena. Muškarcima veličina i građa mozga omogućava da brže osete opasnost i da na nju brže reaguju.

    April 15, 2016

    Naš mozak igra ključnu ulogu u sveukupnom zdravlju, a o njemu se vrlo retko brinemo. Obično se baziramo da ostanemo zdravi i fit, misleći na sve ostale organe, osim na svoj mozak. Da li ikad pomislite kako biste trebali da se posvetite očuvanju dela tela koji nas kontroliše? Istraživanja pokazuju da naš životni stil i navike mogu uticati na zdravlje mozga! Dakle, dobro funkcionisanje našeg glavnog pokretača zavisi od onoga što jedemo, preko socijalnog života i fizičkog angažmana, do navika u spavanju i načina suočavanja sa stresom. U tekstu koji sledi, naučite kako da zaštitite i, čak poboljšate svoj mozak i unapredite kognitivno zdravlje. Istraživanja ukazuju na 9 najvažnijih načina:

    •  1. Meditirajte

    Kao i ostatak našeg tela, i mozak se godinama smanjuje i zakržljava. Meditacija je jedan od načina da se propadanje pod uticajem starenja smanji. Jedna manja studija pokazuje kako dugoročna meditacija utiče na očuvanje sive mase u mozgu i ojačava nervne konekcije. Ova mreža podataka u mozgu je ključna za funkcionisanje i komuniakciju. Redovna meditacija omogućiće vašem mozgu da održi mladalačku oštrinu i u zlatnim godinama. Naravno, postoje različiti vidovi meditativnog opuštanja i svako treba da nađe odgovarajući način da se poveže sa svojim bićem i opusti svoje mi