Psihologija praznika – novogodišnje rezolucije

Psihologija praznika – novogodišnje rezolucije

Izuzetno specifična i turbulentna godina, 2020. je za nama. Godina koju je definitivno obeležena pandemija korona virusa. Iznenadni strah od nepoznatog, ograničenje kretanja i kontakta sa ljudima koje volimo i koji su deo naše svakodnevnice, stvorio je svima dodatnu anksioznost, na već prisutne teškoće.

Mnogi su se susreli sa različitim izazovima i gubicima: ekonomskim, materijalnim, egzistencijalnim, ili možda onim najtežim; gubitkom dragih ljudi. Mnogima je možda najveća muka što sada ne mogu da putuju, ili na “spektakularan” način provedu novogodišnju noč, što u ovom slučaju nije ironija; uredu je da je nekome obeležavanje nove godine i praznika bitna stvar, kao što je uredu da je cela ova godina po pitanju zabave i okupljanja ljudi bila dosta kompromitovana.

S druge strane, okrenuli smo se porodici, možda osvestili da neke stare vrednosti, pa i novogodišnja noć u krugu bliske porodice, za koju neko može reći da je “dosadna” možda baš i nije tako loša i da možda baš predstavlja najveće bogatstvo i blago koje čovek može da doživi, možda nas je to i naučila ova godina.

Sigurno su svi nešto naučili iz ove teške godine. Ne treba osuživati nikoga, svakome je sopstvena muka najveća, svako ima prava na svoj pogled na život, pa i pravo na način na koji doživljava praznike i novu godinu generalno. Bitno je samo da ono što radimo, ili ne radimo, za nas ima smisla i da nas čini funkcionalnim, iako možda nije ono što “želimo” a jeste baš ono što nam treba. Jedna univerzalna stvar za svakoga, koja može biti poučna je da moramo biti svesni da je najveća vrlina ne samo ljudskog, nego svakog živog bića na ovoj planeti sposobnost prilagođavanja promenama.

Bilo je zaista teško nositi se svim ovim teškoćama, međutim, neke stvari ipak i u ovom periodu, podsećaju i imaju aspekte svake nove godine. U daljem tekstu ćemo se potruditi da se skoncentrišemo na te “univerzalne” karakteristike nove godine i praznika, kao i psiholoških aspekata istih.

Uveliko je počelo praznično raspoloženje. Gradovi su već okićeni, svuda se pojavljuje deda mraz i ukrasi, ljudi masnovno kupuju, polako prestaju da rade i u narodu počinje period popularno zvani „to ćemo posle praznika“.

U ovom periodu, ljudi su se umorili od celogodišnjeg angažmana i žele da odmore pre novog početka. Ovaj period sociološki i kulturološki svakako obeležava slavlje, hrana, druženje i drugi događaji, koj usmeravaju čoveka na porodicu. Istorijski gledano, zimu je nekada bilo teže prezimeti nego danas, pa nije ni čudo što su ovi praznici nastali kako bi približili ljude u periodu kada je najteže. Stvari se znatno menjaju razvojem nauke i tehnologije. Više nije teško, bar u većini razvijenog dela planete, preživeti hladnoću i obezbediti hranu i egzistenciju. Međutim, psihološki aspekt novog početka i dalje je prisutan, na malo izmenjen način.

Jedan deo psihološkog aspekta koji obeležava ovaj period je depresivnost; koja nije samo rezultat pandemije, već generalno karakteristika ovog perioda. Možda, s osvrtom na ono što je do sada rečeno, ovo zvuči paradoksalno, ali zaista je vrlo logično. Mnogi ljudi, koji nisu zadovoljni ili ispunjeni, u ovom periodu nekako se ponovo suočavaju sa činjenicom da počinje još jedna teška godina, i osećaju se kao na početku, što stvara veliku anksioznost. Neka istraživanja pokazuju da je suicid znatno izraženiji u ovom periodu nego tokom ostatka godine. Slučajnost? Dalje, ova istraživanja pokazuju da je najdepresivniji dan u godini prvi ponedeljak na poslu posle praznika. Pored psihološkog faktora novog, teškog početka, tu  su i ekonomski faktori. Istrošili smo se na poklone i hranu, nema posla u ovom periodu, pa je novčanik često prazan. Takođe, efekat velikog uživanja i novog početka, mogu biti u negativnoj korelaciji; u smsislu da nas i dalje drži praznično-opuštajuća energija, a mi treba da počnemo da radimo.

Istina je da je ovaj aspekt svakako prisutan, ali postoji i druga strana medalje. Kao funkcionalan psihološki aspekt ovog perioda, nameće se novi početak i velika prilika za bolji start. Čuli ste za novogodišnje rezolucije? Da li je ovo slučajnost u smislu običaja, jer je nova godina iapk samo okretanje zemlje oko sunca, ili je ova potreba funkcionalna baš u ovo vreme zbog naše percepcije vremena? Možda su ljudi, nesvesno, kroz istoriju, prepoznali ovaj period kao podoban za postavljanje nekakvog plana i ciljeva, jer u ovom periodu mogu imati najveći efekat?

Svaku novu godinu počinjemo sa obnovljenom energijom i ponavljamo reči: “ove godine ću”. Naravno, svako od nas počinje godinu sa odlukom i pripremom da ovaj put ipak uspemo da ispunimo tu želju, san ili plan već od 1. januara. Istraživanja pokazuju da 50% ljudi pravi novogodišnje rezolucije, ali da samo 10% ostvari iste. Šteta je da sav taj potencijal za promenom ostane ispisan kao još jedan neuspeli pokušaj da se dostigne ono poželjeno i zamišljeno. Bilo bi izuzetno da ova godina nakon što je sagledamo u decembru 2021. bude uspešna i ispunjena uglavnom upotpunjenim planovima. Pitanje koje često dobijamo je: kako je to moguće?

novogodišnje rezolucije

Veliki deo svega što zamislimo ima veze sa činjenicom da tokom godine zaboravimo šta smo poželeli da promenimo, jer život uvek ima svoj deo u tome da naši planovi krenu u stranu pa negde i stanu. Korona nas je to najbolje naučila. Upravo zato je bitno da imamo jasnu smernicu kako dostižemo naše ciljeve, kao i fleksibilnost, rezervne planove, alternative i slično. Lista svega što želimo zna da bude veoma duga, toliko duga i ambiciozna da nam sama motivacija za ispunjenjem istih opadne već do kraja januara. Pravo je vreme da se sagleda prethodna godina i da se pokrene razmišljanje o pozitivnim promenama za sledeću. Pravo pitanje je – šta želim da uradim u ovoj godini da bih postao bolji?

Svi mi negde imamo listu svega što želimo da postignemo, napisanu ili zamišljenu, a tu listu po navici ili zbog uticaja sredine, pravimo po završetku godine. Često zaboravljamo da nema potrebe za tim. Godina i svih njenih 365 dana su prilika da nešto ostvarimo, bez obzira koliko malo to bilo. Takođe, sada već znate da je bitno da ciljevi budu realni, a ne gigantno nedostižni. Prema tome, savetujemo vam da krenete umereno. Na primer; ako vam je cilj da vežbate više – planirajte da idete nekoliko puta nedeljno na trčanje ili u teretanu, a ne svaki dan. Preterivanje i forsiranje plana ili cilja će rezultirati neuspehom. Ukoliko se mali ciljevi ostvaruju, vremenom ćete steći veću motivaciju da koračate dalje i samim tim, ispunite sledeći zamišljeni cilj. Takođe, perfekcija nije dostižna, pa svaki mali neuspeh ne treba shvatiti previše tragično.

Jedna stara japanska mudrost kaže da: “Možete provesti čitav život tražeći savršen pupoljak. Možda ga nikada nećete pronaći, ali to nikako ne znači da ste proveli besmislen život.” Jako bitna stvar koju želimo da vam kažemo je da naučite da uživate u procesu, jer on je zaista podjedanko lep, ako ne i lepši od samog ostvarenja cilja.

Jedan od svakako najbitnijih faktora u novogodišnjim rezolucijama i postavljanju novih ciljeva je motivacija! Naučnici kažu, motivacija je bitna pojava i stanje uz čiju prisutnost sve ide lako. Ali šta je u suštini motivacija i kako ona utiče na nas? Svi smo je bar nekada iskusili kroz pojam energije, entuzijazma, volje, radosti, vetra u leđa. Opšte je poznato da u periodu dok je motivacija prisutna, svaki dan je uspešan i poletan, ali takođe, bez motivacije je sve mnogo teže.

Američki motivacioni trener Zig Ziglar pametno je govorio o motivaciji u svojim seminarima:“Ljudi mi često kažu da efekti motivacije ne traju dugo. Ne traju ni efekti tuširanja. Zato se i preporučuje svakodnevno!”

Mi za kraj želimo da vam poželimo srećne praznike i da sledeća godina ne bude Vaša nova, već bolja godina, na onaj način na koji Vi sami smatrate da ona može biti bolja. Želimo vam da radom na sebi sami ostvarite uspeh, sreću, ljubav, zdravlje i bilo šta što smatrate za Vas korisnim, to niko ne zna bolje od Vas.