Pegasus

Konkurs za psihologa pripravnika 2026.

Filip Tasic — Mon, 30 Mar 2026 08:34:51 +0000

Mi smo psihološko savetovalište i HR agencija koja uspešno posluje od 2015. godine. Više o nama možete pročitati na https://pegasus-centar.rs/ Preko programa za stručno osposobljavanje pripravnika Nacionalne službe za zapošljavanje, nudimo plaćenu praksu u period od godinu dana na poziciji:

Psiholog / HR konsultant

(U Novom Sadu, 1 izvršilac)

Opis poslova

Prijem, usluživanje, zakazivanje i korespodencija sa klijentima
Psihološko testiranje i procena klijenata
Učestvovanje u procesu regrutacije i selekcije
Učestvovanje u kreiranju i sprovođenju obuka
Učestvovanje u drugim projektima Centra
Pronalaženje novih klijenata i nuđenje usluga Centra
Administrativni poslovi

Potrebne kvalifikacije

Diplomirani ili Master psiholog
Da se lice nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice minimum 3 meseca
Bez radnog iskustva u struci (uslov Nacionalne službe)
Prosek na studijama preko 8.0 (uslov Nacionalne službe)
Poželjno pohađanje nekog od psihoterapijskih modaliteta
Odlično znanje engleskog jezika
Odlično korišćenje MS Office paketa i Canve
Odlično korišćenje društvenih mreža i interneta

Za prijave pošaljite svoj CV na recruitment@pegasus-centar.rs

Konkurs traje do 19.04.2026. Smo kandidati koji uđu u ži izbor i ispunjavaju sve uslove konkursa biće kontaktirani.

Чланак Konkurs za psihologa pripravnika 2026. се појављује прво на Pegasus.

Obuka za profesionalnu selekciju radnika

admin — Sun, 29 Mar 2026 06:05:33 +0000

Sa zadovljstvom vas obaveštavamo da već 10 godina zaredom organizujemo obuku na temu profesionalne regrutacije i selekcije radnika. Ovo je naša najposećenija obuka, jer učesnicima omogućava da nauče kako da organizuju celokupan proces regrutacije i selekcije, kao i da steknetu praktična znanja, veštine, tehnike i alate potrebne za rad u HR-u.

Za više informacija o obuci i prijave kliknite ovde.

Чланак Obuka za profesionalnu selekciju radnika се појављује прво на Pegasus.

Efikasno postavljanje granica tekst + video podcast

Filip Tasic — Mon, 18 Nov 2024 16:06:07 +0000

Šta su granice?

Ljudi su socijalna bića i gotovo da ne možemo da opstanemo bez drugih ljudi. Kontakt sa drugim ljudima više i biološka i psihološka potreba, ali i najčešći izvor stresa. U svakodnevnom smo kontaktu sa ljudima i gradimo odnose, gradeći sebe kao individue. Međutim, pored potrebe da pripadamo nekoj zajednici i društvu, nasuprot tome u čoveku postoji potreba za autonomijom i svojim ličnim identitetom i integritetom. Često nam to može biti narušeno ukoliko ne uspemo da se zauzmemo za sebe, a to se upravo tiče postavljanja granica u odnosu sa drugima.

Granice u medjuljudskim odnosima predstavljaju ono šta drugima dozvoljavamo, odnosno ne dozvoljavamo da rade, u smislu postupanja i ponašanja prema nama, koju vrstu ponašanja smatramo prihvatljivim, a koju ne. To je psihološki doživljaj „prostora“ koji nas odvaja od drugih ljudi. Ne možemo da kontrolišemo drugeljude, ali dobra vest je da je postavljanje granica u odnosima sa drugima apsolutno u našoj kontroli Mi odlučujemo da li i kada ćemo ih postaviti, u kom intenzitetu i kakve će one biti. Postavljanje granica je jako važno kako bismo sačuvali svoj identitet, integritet i autonomiju. Zdrave granice nam daju osećaj samopoštovanja i sigurnosti.

Postavljanje granica je vežbanje jednog stila života koji sprečava pojavu loših simptoma po naše mentalno zdravlje.

Kada osetimo da nam je fizička bezbednost ugrožena, u nama se aktivira alarm “bori se ili beži” kako bismo se spasili iz potencijalno ugrožavajuće situacije. Isto tako, kada osetimo da su naše mentalne granice ugrožene, moramo se osloniti na psihološki alarm koji nas upozorava da postoji opasnost da ćemo narušiti svoj integritet i autonomiju. Zapamtite, nepostavljanjem granica mi često više patimo kada bismo ih postavili.

Kada postavljamo granice nama treba da bude uredu da osoba kojoj postavljamo granicu neće postupiti u idealnom smislu kako bismo to želeli, sve dok ne prelazi našu granicu. Ovo možemo sotvariti samo ako dobro osvestimo da je to neidealno ponašanje zapravo manje loše po nas od puštanja osobe da pređe našu granicu.

Kada je reč o granicama, one treba da budu fleksibilne, odnosno polupropustljive. Granice ne smeju da budu rigidne, jer time možemo doći u opasnost da budemo zatvoreni za svet i da nemamo sposobnost prilagodjavanja i imaćemo poteškoća da se adaptiriamo spoljašnjem svetu. Granice možemo doživeti u tom kontekstu i kao veštinu pregovaranja, nalaženja kompromisa dveju strana.

Pošto je tema postalvjanja granica usko povezana sa samopouzdanjem i samopoštovanjem, odnosno, odsustvom istog, ostavljamo vam link ka našem kursu 5 koraka do samopouzdanja

Vrste granica

Fizičke granice – u vezi su sa tim koliko nam je u redu da ostvarujemo kontakt , dodir i blizinu sa drugom osobom, (to može da uključuje poljubac, zagrljaj, držanje za ruku, blizinu tela i sl.) Ne treba da trpite ukoliko vam nečiji dodir i blizina ne prijaju.

Primeri kako možete postaviti fizičke granice su; „Ne prija mi tvoj dodir trenutno“, „Ne dozvoljavam ti da mi prilaziš toliko blizu“, „Neprijatno mi je da me u javnosti držiš za ruku“ i sl.

Emocionalne granice – vezane su za naša osećanja. Nije retko da u odnosima možemo osetiti manipulaciju ili osećaj krivice, ali umesto da kažemo; „Ta osoba me je izmanipulisala ili nabila osećaj krivice“, prihvatljivije je reći; „Dopustio sam da me izmanipuliše i stvori osećaj krivice“. Zapravo, time preuzimamo odgovornost da smo dopustili da se tako osećamo zbog postupaka drugih. Dakle, mi smo odgovorni za sopstvene emocije i to kako ćemo se osećati zbog nečijih postupaka. Kada postavimo emocionalne granice, kao da odbijamo tu krivicu i manipulaciju koju neka osoba pokušava da nam nametne. Takođe, možemo birati to da li ćemo i u kojoj meri otvoreno pokazivati i deliti svoja osećanja sa drugima.

Primeri postavljanja emocionalnih granica: „Teško mi je i zaista ne želim da sada pričam o tome „Žao mi je što se tako osećaš, ali ne želim da preuzmem odgovornost za tvoja osećanja i kako si to shvatio“.

Intelektualne granice – u vezi su sa našim mislima, stavovima i uverenjima. U redu je da posedujemo različita uverenja i stavove od drugih i ne moramo ih nužno menjati samo zato što neka osoba ima drugačije mišljenja od nas. Možemo da postavimo granicu osobi koja želi da nam nametne svoj stav. Nemojte dopustiti da vas neko omalovažava samo zato što imate drugačije mišljenje i stavove od njega.

Primeri postavljanja intelektualne granice: „U redu, čuo sam tvoje mišljenje, ali ne slažem se sa njim i ne prihvatam ga“, „Možemo se složiti da se ne slažemo“.

Materijalne granice – vezane su za materijalne resurse, stvari ili novac, odnosno da li i u kojoj meri nam je u redu da to delimo sa drugima.

Primeri postavljanja materijalnih granica: „Ne mogu ti pozajmiti novac, nisam u prilici“ „Ne prihvatam materijalne ucene“.

Seksualne granice – tiču se intime i sekusalnosti. Moramo jasno staviti do znanja partneru šta nam prija, a šta ne, jer u suprotnom neće znati. Ne morate da trpite stvari koje vam nisu u redu, poput seksističkih komentara ili šala na taj račun, kao ni stupanje u intimne odnose ukoliko ne želite.

Primeri za postavljanje seksualnih granica: „Nije primeren tvoj komentar u mojim oblinama i ne želim više da to komentarišeš“. „Sada ne želim da imam intimne odnose sa tobom“.

Uzroci i posledice ne postavljanja granica

Često nam je teško da postavimo granice prema nama bliskim ljudima zbog straha da ćemo ih izgubiti i povrediti, ili da ćemo biti odbačeni ili neshvaćeni. Činjenica je zapravo, da upravo nepostavljanjem tih granica možemo da ugrozimo te odnose. Ljudi se takođe, vrlo često plaše da postave granice zbog posledica koje one mogu da nose sa sobom, da će izgubiti tu osobu, kakva će reakcija biti i sl. Dakle, najčešće poteškoća leži u strahu od posledica postavljanja granica. Pored straha, mogu se javiti i osećaj nesigurnosti i manjka samopouzdanja, da ne zaslužujemo da se zauzmemo za sebe, da ćemo ispasti sebični ili povrediti drugu osobu, kao i neka stečena uverenja u okruženju koja nas ograničavaju u postavljanju granica (nije u redu reći ne, nemoj biti nepristojan,drugi će me pogrešno shvatiti i sl.)

Često se kao posledice kontinuiranog ne postavljanja granica mogu javiti anksioznost, depresija, uznemirenost, netrpeljivost, bes, osećaj bespomoćnosti kao i psihosomatske reakcije, poput grča u stomaku, drhtanja, glavobolje i sl. Naše telo oseti kada nismo postavili granice za sebe ili smo ih neadekvatno postavili.

Važno je pitanje da li su posledice nepostavljanja granice gore po nas od toga čega se bojimo da će se desiti. Često je za nas mnogo gore ne postaviti granicu, jer time narušavamo našu sigurnost i autonomiju. Da bi se granica postavila, važno je razlikovati koje granice postoje, kako bismo znali na koji način da ih postavimo.

Na primer, prihvatamo da radimo prekovremeno plašeći se otkaza kao mogućnosti, zbog čega ne vidimo da je možda dugoročno takav rad gori po nas nego eventualna promena posla. Takođe, moguće je da i ne bismo dobili otkaz, već da bi se desilo nešto manje gore po nas, ili sasvim suprotno, da bi taj aspekt posla zbgo postavljanja granice za nas postao funkcionalniji. Međutim dok god dozvilomo da nas starh od otkaza kontroliše, prihvatamo nešto što zaista ne prihvatamo i ne radimo ništa da bi nam bilo bolje, zbog čega i osećamo loše simptome.

Oblasti u kojim najčešće postavljamo granice

Posao – Gore pomenuti primer upravo je vezan za poteškoća postavljanja granica na poslu, ali i posledice koje se mogu javiti ukoliko ih ne postavimo. Takođe, tiče se toga i koliko nam je teško da odbijemo posao koji premašuje naše kapacitete ili uključuje prekovremeni rad.

Roditeljstvo i vaspitanje – Česti su izazovi u roditeljstvu da postavite granicu svom detetu zbog njihove tužne ili besne reakcije, ali ako smo previše popustljivi i ne postavimo granicu, na dugoročnom nivou to može uticati na njih da postanu razmažena ili steknu utisak da uvek mogu da dobiju sve što požele. Ne treba ići ni u drugu krajnost – da im ukinemo i zabranimo ono što možda nihovi vršnjaci imaju, jer to u njima može stvoriti kompleks inferiornosti i osećaj nepravde ili da se osećaju omalovaženo i isfrustrirano, što će izazvati u njima želju da krišom uzmu ili postignu to što žele. Naravno da će deca uvek težiti da pomere vaše granice i u tome leži poteškoća u postavljanju istih.

Partnerski odnosi – Kako se menja i razvija partnerski odnos, stil života, navike ili kontekst partnerskog odnosa, tako će se menjati i varirati granice u njemu. Partnerski odnos evoluira i stvara nove prostore za postavljanjem granica, recimo prelazak iz veze u brak, ili u roditeljstvo. Takođe, često se može desiti da partneri u postavljanju granica prema spoljašnjem svetu zbog pritisaka i uticaja okoline, imaju poteškoća da postave granice i međusobno.

Prijateljski odnos – Nešto u vezi čega ranije nismo imali potrebu da postavimo granicu prema prijateljima, u nekom drugom periodu života može da se promeni u skladu sa našim razvojnim promenama. Kako se menjaju životni ciklusi, u redu je da se i granice menjaju i postavljaju nove. Na primer, možda vam je ranije prijalo da vreme sa prijateljima provodite kroz kasne izlaske, a ako su se sada promenile neke životne okolnosti, npr. ukoliko ste postali roditelji ili dobili novi posao, zbog čega se čitava dinamika vašeg života promenila, više vam takva druženja ne prijaju i potpuno je u redu postaviti nove granice u tom kontekstu i reći da vam to više ne prija.

Kako postaviti granice?

Postavljanje granice je proces koji se uči i vežba i na koji se postepeno adaptiramo. U početku postavljanje granica može delovati neprirodno, onima kojima je asertivost i postavljanje granice bilo strano i nije bilo blisko ni svojstveno.

Pošto je tema postalvjanja granica usko povezana sa samopouzdanjem i samopoštovanjem, odnosno, odsustvom istog, ostavljamo vam link ka našem kursu 5 koraka do samopouzdanja

Pogledajte naš video podcast na temu postavljanja granica

Чланак Efikasno postavljanje granica tekst + video podcast се појављује прво на Pegasus.

Kako psihoterapija menja mozak

admin — Sat, 27 Jul 2024 05:09:34 +0000

Kada pomislimo na psihoterapiju, obično pomislimo na razgovor, kauč, problem, ali retko na promenu, koja i jeste cilj psihoterapije. Mislimo na funkcionalnu promenu određenih delova ličnosti, kako bi osoba koja dolazi na psihoterapiju time uklonila uzrok svojih simptoma.

Mnogi su skeptični i ne veruju da se “pričom” mogu rešiti simptomi depresije ili neke druge psihološke disfunkcije.

Međutim, zahvaljujući nauci, krajem dvadesetog veka stavljena je tačka na pitanje efikasnosti psihoterapije.

Tokom devedesetih godina, razna naučna istraživanja iz oblasti neuronauke (možete ih videti klikom ovde) bavila su se ispitivanjem ljudskog mozga. Ispitano je kako različiti spoljašnji faktori utiču na promenu moždanih funkcija i same strukture mozga pacijenata tokom određenog vremena provedenog na psihoterapiji. Dakle pričamo o ispitivanju efikasnosti psihoterapije u tretmanu različitih problema mentalnog zdravlja: poremećaja kao što su depresija, anksioznost, posttraumatski stresni sindrom, granični poremećaj ličnosti itd.

Rezultati ovih istraživanja omogućili su detaljan uvid u CNS (Centralni Nervni Sistem) identifikujući biološke mehanizme koji prate funkcionalne psihološke promene.

Ranije se smatralo da je samo lečenje medikamentima (lekovima) biolooški zasnovano. Sada postoje dokazi o biološkim promenama CNS-a koje uzrokuje psihoterapija.

Razvojem tehnologije stekli smo mogućnost da uvidimo procese koji se odvijaju unutar ljudskog mozga, koji su pokazali da lečenje razgovorom takođe dovodi do promena na nivou fiziološkog funkcionisanja mozga. Jedan od mnogih benefita razvoja tehnologije je unapređenje načina istraživanja koja su prikazala da su efekti lekova na sam mozak čoveka veoma slični onima koje psihoterapija ima kada se koristi sama.

Neka istraživanja sugerišu da ove promene mogu biti i efikasnije jer od pormena koje uzrokuje farmakoterapija, jer su prirodne i umerene, a samim tim i dugoročno održivije.

U studiji koju je vodio Jakob Koch u Nemačkoj, ustanovljeno je da su efekti psihoterapije kod pacijenata koji pate od depresije, povezani sa moždanim promenama na ćelijskom nivou jer doprinose stvaranju proteina koji učestvuje u izgradnji novih neuralnih veza. U psihološkom smislu, novi stolivi života, navike, statovi, ponašanje i načini razmišljanja, koji nastaju i razvijaju se u klijentu u radu i odnosu sa psihoterapeutom, dovode do funkcionisanja mozga u smislu efikasnije lučenja neurotransmitera i drugih hemikalija koje utiču na naša osećanja.

Bilo koja promena u psihološkom smislu je upravo i promena koja ima svoj korelat u promeni strukture mozga i moždanih funkcija.

Erik R. Kedel je otišao korak dalje kada je dokazao da psihoterapija menja gene. Otac epigenetike (nauke koja se bavi uticajem sredine na promenu gena koje prenosimo na sledeću generaciju) dobio je Nobelovu nagradu za svoje otrkiće 2000. godine. „Isključivo na molekularnom nivou, dolazi do promena usled psihoterapije u kojoj ona može da dovede do promena u menjanju gena kroz učenje, menjajući na taj način jačinu sinaptičkih veza između nervnih ćelija i prouzrokujući morfološke promene u neuronima. Što bi značilo da se na taj način ciljano menjaju specifični delovi mozga koji poboljšavaju svesnost i blagostanje“ (više o njegovoj studiji pogledajte klikom ovde)

Dakle da sumiramo, odgovor je da. Ta „priča“ može da izmeni strukturu našeg mozga. Posmatranje funkcionisanja ljudskog mozga, iako i dalje najsloženijeg i najmanje istraženog ljudskog organa, nam omogućava da velikom brzinom dolazimo do velikog broja novih i značajnih informacija kojima se možemo radovati.

Tehnologija kao takva nije naš neprijatelj, već nam je upravo saveznik koji je potvrdio da psihoterapija kao terapija razgovorom zaista ima efekta na pozitivne promene na moždanim strukturama.

Više o psihoterpiji pročitajte na ovom linku – Zašto psihoterapija?

Чланак Kako psihoterapija menja mozak се појављује прво на Pegasus.

Roršahov test ličnosti

admin — Mon, 13 May 2024 16:45:45 +0000

Roršahov test jedan je od najpoznatijih testova za dijagnostiku dubinskih slojeva ličnosti i redovno se upotrebljava u Pegasus Centru. Roršahov test spada u grupu projektivnih tehnika. Projektivne tehnike su nastale početkom dvadesetog veka. Pojava projektivnih tehnika ističe značaj potreba, konflikata, stila organizacije koji karakteriše svaku individuu. One su zadržale značaj u kliničkoj praksi.

Test je vrlo složen i zahteva višemesečnu obuku za primenu, kao i određeno fakultetsko predznanje, a zatim i iskustvo u primeni i tumačenju, kako bi se na adekvatan način upotrebljavao. Često se koristi pri razlikovanju psihotičnih od nepsihotičnih stanja. Roršahov test je toliko zastupljen, upravo zbog svoje objektivnosti pri procenjivanju drugih. Jedan je od najpouzdanijih metoda za izučavanje najfinijih crta ličnosti pojedinca.

Uz adekvatno tumačenje od strane ispitivača, dobijaju se informacije o tome kako se pojedinac suočava sa emocijama, koje su njegove crte ličnosti, na koji način percipira i doživljava okolinu, i sebe u njoj.

Roršahov test ličnosti je konstruisao psihijatar Herman Roršah, početkom dvadesetog veka. Herman je bio podstaknut činjenicom da vizuelna percepcija varira od osobe do osobe, da svaka osoba na drugačiji način vidi i pripisuje svoj specifičan značaj određenim stvarima. Počeo je od činjenice da su naša čula međusobno povezana i da uz pomoć njih pridajemo značenje svetu oko sebe.

Kada je započeo svoju karijeru u psihijatrijskoj ustanovi, pokrenuo je proces osmišljavanja, sada već simboličnih, karata sa različitim mrljama. Pretpostavlja se da su karte nastale tako što je Herman Roršah kanuo mastilom po sredini papira, pa potom presavio papir na dva dela i dobio dve simetrične figure. Na taj način je dobio mrlje koje su svaka jedinstvena po obliku, boji i senčenju. Nakon toga, započinje testiranje na uzorku zdrave i psihički obolele populacije. Svima je prilazio sa istim pitanjem: „Šta vidite na ovoj slici?“ . Tumačivši odgovore, Roršahu je više bilo bitno kako ispitanik pristupa slici i njegov način tumačenja mrlja, nego koji konkretan predmet ispitanici vide. Takođe, na koji deo slike su se fokusirali, a koji deo slike su ignorisali, da li se slika pomera, da li im je boja na slici pomogla u tumačenju, kako su emotivno odreagovali na neku od slika itd…

Švajcarski psihijatar nakon toga razvija sistem kodiranja podataka, kako bi kvantifikovao podatke i objektivno izmerio različite instance ličnosti. Na početku razvijanja sistema kodiranja izdvojio je najčešće tipove: kreativni, imaginativni, orijentisani na detalje, oni koji sagledavaju širu sliku i fleksibilne ljude koji lako prilagođavaju svoj pristup posmatranju slike. Postojali su različiti odgovori, neke je bilo lako a neke teže interpretirati.

Što je više ljudi testirao, došao je do zaključka da ljudi sa sličnim osobinama ličnosti daju i slične odgovore, čak na isti ili sličan način pristupaju tumačenju slike. Takođe, među psihički oboleloj populaciji je video sličnosti, ljudi sa istim dijagnozama psihičkih poremećaja daju iste ili slične odgovore pri tumačenju. Ovo je najpre učinilo ovaj test valjanim i pouzdanim.

1921 godine, Roršah je pre svega izdvojio deset kartica za koje je smatrao da najpouzdanije mere i one najfinije individualne razlike među ljudima. Takođe, iste godine je objavio konačno i sistem kodiranja. Nažalost, godinu dana nakon objavljivanja sistema kodiranja, Herman Roršah umire. Nakon njegove smrti Roršahov test ličnosti počinje da se koristi u različite svrhe na bazi pretpostavke i različitih spekulacija pri tumačenju. Čak su psihijatri u nadi da će otkriti korene masivnog ubijanja, zadavali test ratnim zločincima. Antropolozi su davali test različitim etničkim grupama kako bi otkrili univerzalnosti za svaku, takođe su i poslodavci donosili odluku u profesionalnoj selekciji kandidata baziranu na postignutim rezultatima na Roršahovom testu. Na taj način je Roršahov test „napustio“ psihijatrijske ustanove, i budući da se koristio u različite svrhe počelo je da se sumnja u njegovu validnost i predikciju.

Nakon njegove smrti, Samuel Beck i Bruno Klopfer su pokušali da unaprede sistem kodiranja. John E. Exner objedinio je sve te sisteme u jedan i njegov sistem se koristi i sada, najviše u Americi.

2013 godine Roršahov test ličnosti je opet objavljen u mnogo primeraka, gde se dolazi do zaključka da ukoliko se prođe adekvatna obuka i ako se na adekvatan način tumače i kodiraju odgovori ispitanika,test daje validne rezultate. Uz pomoć ove metode možemo dijagnostifikovati mentalne bolesti ili jednostavno na bolji način shvatiti kako osoba funkcioniše i opisati njen psihološki profil.

Ni jedan test, pa tako ni Roršahov test, se ne koristi kao posebna tehnika, već se u kombinaciji sa drugim tehnikama dobijaju rezultati o psihološkim profilima. Roršahov test daje konkretniji uvid u to kako i na koji način individua opaža svet oko sebe i koje mu značenje pridaje.

Psiholozi u Pegasus Centru primenom Roršahovog testa, kao i drugih testova i tehnika procene, dolaze do psihološkog profila klijenata. Koristimo ga u psihoterapiji, kada želimo da shvatimo kako klijent razmišlja i na koji način vidi svet, kako bismo sam psihoterapijski proces prilagodili njegovom profilu, a samim tim učinili terapiju što efikasnijom

Više o psihoterapiji u Pegasus Centru možete pročitati klikom ovde.

Pogledajte kratak Ted-Ed video o Roršahovom testu klikom ovde.

Чланак Roršahov test ličnosti се појављује прво на Pegasus.

Trening za trenere – kako kreirati i održavati obuke, seminare i radionice

admin — Sat, 17 Feb 2024 16:00:47 +0000

Kroz naš trening za trenere, unapredićete svoje prezentacione veštine, usvojićete niz tehnika i alata potrebnih za samostalno kreiranje i sprovođenje obuka, seminara i radionica iz Vaše stručne oblasti. Imaćete priliku da čujete mnoštvo primera iz dugogodišnje prakse u vođenju edukacija od strane naših edukatora.

Za više informacija i prijavu kliknite ovde

Чланак Trening za trenere – kako kreirati i održavati obuke, seminare i radionice се појављује прво на Pegasus.

Praznična i postpraznična depresija, novogodišnje rezolucije teskt + podcast

admin — Fri, 01 Dec 2023 06:23:28 +0000

Uveliko je počelo praznično raspoloženje. Gradovi su već okićeni, svuda se pojavljuje Deda Mraz i ukrasi, ljudi masovno kupuju, polako prestaju da rade i u narodu počinje period popularno zvani „to ćemo posle praznika“.

U ovom periodu, ljudi su se umorili od celogodišnjeg angažmana i žele da odmore pre novog početka. Ovaj period sociološki i kulturološki svakako obeležava slavlje, hrana, druženje i drugi događaji, koji usmeravaju čoveka na porodicu. Istorijski gledano, zimu je nekada bilo teže prezimeti nego danas, pa nije ni čudo što su ovi praznici nastali kako bi približili ljude u periodu kada je najteže. Stvari se znatno menjaju razvojem nauke i tehnologije. Više nije teško, bar u većini razvijenog dela planete, preživeti hladnoću i obezbediti hranu i egzistenciju. Međutim, psihološki aspekt novog početka i dalje je prisutan, na malo izmenjen način.

Jedan deo psihološkog aspekta koji obeležava ovaj period je depresivnost; koja je karakteristična za ovaj period. Možda, s osvrtom na ono što je do sada rečeno, ovo zvuči paradoksalno, ali zaista je vrlo logično. Mnogi ljudi, koji nisu zadovoljni ili ispunjeni, u ovom periodu nekako se ponovo suočavaju sa činjenicom da počinje još jedna teška godina, i osećaju se kao na početku, što stvara veliku anksioznost. Neka istraživanja pokazuju da je suicid znatno izraženiji u ovom periodu nego tokom ostatka godine. Slučajnost? Dalje, ova istraživanja pokazuju da je najdepresivniji dan u godini prvi ponedeljak na poslu posle praznika.

Ovde posebnu pažnju treba obratiti na nove trendove, na materijalno i konzumerističko društvo i nametanje ideje da je sreća u materijalnim stvarima. U redu je “počastiti sebe” i ugoditi sebi novim čizmama ili torbom, igračkama ili igricama za dete, ali nije dobro zaboraviti na male stvari i uživanje u malim sitnicama poput prvog snega, vremena sa porodicom, ili viđanjem ljudi na slavama. Ne moramo odmah juriti u tržne centre da iskoristimo neki popust, misleći da ćemo zbog toga biti srećni. Možda ćemo baš biti srećni ako ostanemo kući, zahvalimo se na zdravlju i vremenu sa porodicom.

Pored psihološkog faktora novog, teškog početka, tu su i ekonomski faktori. Istrošili smo se na poklone i hranu, nema posla u ovom periodu, pa je novčanik često prazan. Takođe, efekat velikog uživanja i novog početka, mogu biti u negativnoj korelaciji; u smislu da nas i dalje drži praznično-opuštajuća energija, a mi treba da počnemo da radimo.

Istina je da je aspekt teškog početka svakako prisutan, ali postoji i druga strana medalje. Kao funkcionalan psihološki aspekt ovog perioda, nameće se novi početak i velika prilika za bolji start. Čuli ste za novogodišnje rezolucije? Da li je ovo slučajnost u smislu običaja, jer je nova godina ipak samo okretanje zemlje oko sunca, ili je ova potreba funkcionalna baš u ovo vreme zbog naše percepcije vremena? Možda su ljudi, nesvesno, kroz istoriju, prepoznali ovaj period kao podoban za postavljanje nekakvog plana i ciljeva, jer u ovom periodu mogu imati najveći efekat?

Svaku novu godinu počinjemo sa obnovljenom energijom i ponavljamo reči: “ove godine ću”. Naravno, svako od nas počinje godinu sa odlukom i pripremom da ovaj put ipak uspemo da ispunimo tu želju, san ili plan već od 1. januara. Istraživanja pokazuju da 50% ljudi pravi novogodišnje rezolucije, ali da samo 10% ostvari iste. Šteta je da sav taj potencijal za promenom ostane ispisan kao još jedan neuspeli pokušaj da se dostigne ono poželjeno i zamišljeno. Bilo bi izuzetno da ova godina nakon što je sagledamo u decembru 2025. bude uspešna i ispunjena uglavnom upotpunjenim planovima. Pitanje koje često dobijamo je: kako je to moguće?

Veliki deo svega što zamislimo ima veze sa činjenicom da tokom godine zaboravimo šta smo poželeli da promenimo, jer život uvek ima svoj deo u tome da naši planovi krenu u stranu pa negde i stanu. Korona nas je to najbolje naučila. Upravo zato je bitno da imamo jasnu smernicu kako dostižemo naše ciljeve, kao i fleksibilnost, rezervne planove, alternative i slično. Lista svega što želimo zna da bude veoma duga, toliko duga i ambiciozna da nam sama motivacija za ispunjenjem istih opadne već do kraja januara. Pravo je vreme da se sagleda prethodna godina i da se pokrene razmišljanje o pozitivnim promenama za sledeću. Pravo pitanje je – šta želim da uradim u ovoj godini da bih postao bolji?

Svi mi negde imamo listu svega što želimo da postignemo, napisanu ili zamišljenu, a tu listu po navici ili zbog uticaja sredine, pravimo po završetku godine. Često zaboravljamo da nema potrebe za tim. Godina i svih njenih 365 dana su prilika da nešto ostvarimo, bez obzira koliko malo to bilo. Takođe, sada već znate da je bitno da ciljevi budu realni, a ne gigantno nedostižni. Prema tome, savetujemo vam da krenete umereno. Na primer; ako vam je cilj da vežbate više – planirajte da idete nekoliko puta nedeljno na trčanje ili u teretanu, a ne svaki dan. Preterivanje i forsiranje plana ili cilja će rezultirati neuspehom.

Ovo je sad već opšte poznati kaizen metod – što u praksi znači malim koracima, ali svaki dan, kosntantno i disciplinovano, rastemo i stižemo jako daleko. Ovde nas dosta remeti nestrpljenje, očekivanje rezultata odmah i lako odustajanje. Upamtite, ako smršate svaki dan 100 grama, to deluje kao ništa, ali tako za 100 dana možete da skinete 10 kilograma. Princip je isti u svakom radu na sebi. Ukoliko se mali ciljevi ostvaruju, vremenom ćete steći veću motivaciju da koračate dalje i samim tim, ispunite sledeći zamišljeni cilj. Takođe, perfekcija nije dostižna, pa svaki mali neuspeh ne treba shvatiti previše tragično.

Jedna stara japanska mudrost kaže da: “Možete provesti čitav život tražeći savršen pupoljak. Možda ga nikada nećete pronaći, ali to nikako ne znači da ste proveli besmislen život.” Jako bitna stvar koju želimo da vam kažemo je da naučite da uživate u procesu, jer on je zaista podjedanko lep, ako ne i lepši od samog ostvarenja cilja.

Jedan od svakako najbitnijih faktora u novogodišnjim rezolucijama i postavljanju novih ciljeva je motivacija! Naučnici kažu, motivacija je bitna pojava i stanje uz čiju prisutnost sve ide lako. Ali šta je u suštini motivacija i kako ona utiče na nas? Svi smo je bar nekada iskusili kroz pojam energije, entuzijazma, volje, radosti, vetra u leđa. Opšte je poznato da u periodu dok je motivacija prisutna, svaki dan je uspešan i poletan, ali takođe, bez motivacije je sve mnogo teže.

Američki motivacioni trener Zig Ziglar pametno je govorio o motivaciji u svojim seminarima: “Ljudi mi često kažu da efekti motivacije ne traju dugo. Ne traju ni efekti tuširanja. Zato se i preporučuje svakodnevno!” Zapravo, motivacija i ne postoji. Ona je više posledica discipline. Kada teramo sebe da radimo stvari koje su nam teške, tada nastaje motivacija i tada se oslobađaju hemikalije u telu koje mi osećamo i dobijamo kao nagradu za svoju hrabrost.

Ove teme smo dosta obrađivali na našem online kursu 5 KORAKA DO SAMOPOUZDANJA (klikni za više informacija)

Pogledajte 2 video podcasta koje smo snimili na ovu temu na našem YOUTUBE kanalu (zaprati nas ovde)

Pratite nas na društvenim mrežama za informacije o kursevima, radionicama i još korisnih tekstova, podcasta i sličnog sadržaja iz sveta psihologije i psihoterapije (instagram i facebook) i na našem sajtu.

Mi za kraj želimo da vam poželimo srećne praznike i da sledeća godina ne bude Vaša nova, već bolja godina, na onaj način na koji Vi sami smatrate da ona može biti bolja. Želimo vam da radom na sebi sami ostvarite uspeh, sreću, ljubav, zdravlje i bilo šta što smatrate za Vas korisnim, to niko ne zna bolje od Vas.

Чланак Praznična i postpraznična depresija, novogodišnje rezolucije teskt + podcast се појављује прво на Pegasus.

Obuka za profesionalnu orijentaciju i upravljanje karijerom

admin — Sat, 18 Mar 2023 07:00:34 +0000

Opredeliti se za adekvatnu struku ili studije danas je znatno teže nego ranije. Zato je saveovanje u ovoj oblasti sve više potrebno kako bi ljudi našli svoj pravi put. Osim toga u poslu se ova tehnika pokazala kao koristan HR alat. Procena kompetencija zaposlenih pruža mogućnost izrade njihovog plana razvoja koji kompaniji donosi bolje, motivisanije i produktivnije radnike, a zapolenom veće zadovoljstvo. Kroz usmeravanje ljudi ka poslovima i pozicijama koji odgovaraju njihovim kompetencijama, pomažemo im da kroz svoju profesionalnu ulogu maksimalno razviju svoj potecijal.

Za više informacija o obuci i prijave kliknite ovde

Чланак Obuka za profesionalnu orijentaciju i upravljanje karijerom се појављује прво на Pegasus.

Procena kompetencija zaposlenih – šta dobijamo?

admin — Sat, 23 Jul 2022 08:44:41 +0000

Procena kompetencija zaposlenih predstavlja jednu od najefikasnijih i najčešće upotrebljavanih HR funkcija, zbog svoje evidentne koristi i za zaposlene i za organizaciju.

Bolje mašine, oprema, uslovi i drugi neljudski faktori mogu unaprediti poslovanje jedne organizacije, ali kvalitet posla na kraju najviše zavisi od ljudskog faktora. Prepoznavši ovu činjenicu i koliko je ona povezana sa profitom i produktivnošću, velike kompanije su prve počele da se bave razvojem ljudskog potencijala i tako formirali novi sektor – ljudske resurse ili HR (human resources) koji vrši ovu funkciju.

„Sto ljudi sto ćudi“ kaže naš narod. Ljudi su različiti po karakteru, sposobnostima, stavovima, ciljevima i samom stavu prema poslu. Najbolje rezultate ljudi daju kada, pored dobrih radnih uslova, mogu da realizuju svoj potencijal i budu maksimalno uspešni.

Procena kompetencija omogućava da prave ljude postavimo na pravo mesto, ili im delegiramo poslove za koje su talentovani, odnosno sposobni da ih rade dobro i lako.

Šta su uopšte kompetencije i šta raditi sa njima?

Kompetencije su veštine, znanja i sposobnosti zaposlenih koje opisuju njihov potencijal, poslovno funkcionisanje i radni stil. Kompetencije predstavljaju sve ono što zaposleni, na svesnom ili nesvesnom nivou, koriste kako bi izvršili poslove u organizaciji.

Šta je Talent management?

Talent management je proces upravljanja zaposlenima koji poseduju, u visokoj meri, određene kompetencije i radnu sposobnost koja vodi ka visokoj produktivnosti i efikasnosti. Cilj rada sa “talentima” ili određenim zaposlenima na važnim pozicijama jeste unapređenje njihovih performansi i profesionalnog funkcionisanja u skladu sa strateškim i operativnim ciljevima, kao i organizacionom kulturom kompanije.

Šta procenjujemo kada procenjujemo kompetencije?

Ličnost

Crte ličnosti su trajne i stabilne osobine individue, koje određuju ponašanje i funkcionisanje pojedinca. U našem Centru postoje različiti psihološki testovi i upitnici za procenu ličnosti kandidata. Kada objedinimo utisak sa intervjua i rezultate psiholoških testova i upitnika dobijamo informacije o funkiconisanju ličnosti.

Karakter osobe govori puno o njenoj predisponiranosti za određene poslove, karijere ili delatnosti. Procenom osobina ličnosti možemo otkriti, na primer, da li su zaposleni ekstroverti, pa uživaju u radu sa ljudima, ili im pak to predstavlja stres, ili recimo, da li su energični i impulsivni, pa se bolje osećaju u dinamičnom poslu i radu na terenu, ili su introvertni i staloženi, pa se boje osećaju radeći kancelarijske poslove bez puno dodira sa ljudima.

Veštine

Veština je sposobnost obavljanja određenog zadatka u određenom vremenskom intervalu. Postoje različite veštine: ekspertske, radne, tehničke, komunikacione, veštine rukovođenja i slično. Tu smo da procenimo koje veštine zaposleni poseduju i u kolikoj meri. Takođe, procenjujemo i koje veštine kandidat može i treba da razvije. A na kraju, na našim obukama zaposlenih koje možete pogledati ovde, razvijamo te veštine.

Procenom kompetencija možemo identifikovati koje poslovne veštine su razvijene kod zaposlenog i u kojoj meri. Na primer – zaposleni mogu imati visoko razvijene veštine komunikacije, pa se dobro snalaze u radu sa ljudima, ali slabo razvijene informatičke veštine, pa se ne snalaze baš najbolje na poslovima za koje se koristi računar.

Sposobnosti

Sposobnosti se odnose na dispoziciju organizma za uspešno obavljanje različitih aktivnosti, a nezavisne su od motivacije i iskustva. To su nasleđem određene dispozicije, koje se oblikuju pod uticajem sredine. Sposobnosti mogu biti senzorne, motorne, mehaničke i intelektualne. Budući da su u timu Pegasus Centra psiholozi, procenjujemo i merimo sposobnosti različitim psihološkim testovima.

Uvidom u sposobnosti zaposlenih, možemo bolje razumeti njihovu inteligenciju i kognitivne sposobnosti, kao i njihov način razmišljanja. Na primer, zaposleni koji ima visok verbalni IQ, verovatno će imati visoku emocionalnu i socijalnu inteligenciju – te će biti uspešniji u poslovima koji zahtevaju ove sposobnosti, dok će zaposleni kojii ima visok neverbalni IQ verovatno imati bolju percepciju detalja, opservaciju i koncentraciju i biti usešniji u poslovima koji zahtevaju ove sposobnosti.

Znanja

Znanje predstavlja poznavanje nečega na osnovu činjenica i informacija stečenih iskustvom, obrazovanjem, otkrivanjem i učenjem. U dogovoru sa Vama i u zavisnosti od potreba Vaše organizacije pravimo strategiju na osnovu čega ćemo procenjivati znanje kandidata i koja to znanja procenjujemo. Uvek se za procenu znanja angažuje neko ko je kvalifikovan da isto znanje proceni.

Kako proceniti kompetencije i šta sa rezultatima?

Pored dobrog pozicioniranja u organizaciji na poslove za koje su talentovani, procena kompetencija zaposlenih pruža uvid u njihove snage i slabosti. U skladu sa tim, moguće je kreiratu njihov individualni plan razvoja. Kroz rad na sebi, usavršavanje, obuke, ovi zaposleni biće u stanju da nadograde svoje slabosti i unaprede svoje snage, time postižući maksimalan učinak u kompaniji uz visoku motivaciju i zadovoljstvo.

Procena kompetencija zaposlenog otkriće nam i šta su njihovi motivatori, sa kakvim kolegama najbolje sarađuju, kakav treba da bude njihov rukovodilac i koji stil rukovođenja je kompatibilan sa njima, zatim koji su njihovi stresori, kako se ponašaju u konfliktima i mnoge druge karakteristike koje utiču na njihovo organizaciono funkcionisanje.

Postoje razne metode i tehnike kojima je moguće proceniti kompetencije zaposlenih, pa se u okviru ovog postupka koriste psihološki testovi, upitnici, simulacije radnih zadataka, struktuirani intervjui, opservacija poslovnog funkcionisanja i druge tehnike i alati.

Procena je suštinski važna, ali najveći izazov leži u interpretaciji identifikovanih kompetencija i umrežavanju istih sa poslovima u kojima one daju dobar rezultat.

Mi kao HR agencija pružamo ovu uslugu za firme i više o tome možete pročitati klikom ovde.

Чланак Procena kompetencija zaposlenih – šta dobijamo? се појављује прво на Pegasus.

Razlike između muškog i ženskog mozga

admin — Fri, 31 Dec 2021 09:30:01 +0000

Zainteresovanost za razliku između polova je večita pojava. Nepresušni izvor informacija koji pruža ljudski mozak dodatno je intrigantan zbog drugačijeg funkcionisanja između muškog i ženskog mozga. Iako postoji bezvremenska debata o tome koliko se ,,Venera“ i ,,Mars“ razlikuju, nesumnjivo je da smo sa obe planete. Međutim, definitivno postoje distinkcije između mozgova. Za neke od specifičnosti većina ljudi zna, ali razlike ne postoje samo u iskoristivosti i zastupljeosti određene hemisfere (fiziološki), nego i na emotivnom i ponašajnom planu (psihološki).

1. Veličina mozga

Prosečan mozak teži 1,36 kilograma ili oko dva odsto ukupne telesne težine. Takođe, troši i do 20 odsto telesne energije, više nego bilo koji drugi organ, kao i 20 procenata kiseonika. Veličina muškog mozga je u proseku veća od ženskog za 10%. Naučnici to objašnjavaju prilagođavanjem veličine u odnosu na prosečnu, veću, telesnu masu muškarca. Takođe, neka područja muškog i ženskog mozga su različitih veličina. Studija naučnika sa Harvarda otkrila je da su delovi frontalnog režnja, koji reguliše donošenje odluka i rešavanje problema, proporcionalno veći kod žena. Muškarcima veličina i građa mozga omogućava da brže osete opasnost i da na nju brže reaguju.

2. Moždane hemisfere

Većina muškaraca ima razvijeniju levu hemisferu, dok je kod žena karakteristično skoro ujednačeno korišćenje obe strane mozga. Iz toga razloga, žene se češće oslanjaju na intuiciju i uglavnom imaju bolje komunikacijske veštine. Sa druge strane, muškarci imaju veću sposobnost kada su upitanju zadaci orijentisani na problem. Takođe, nivo aktivnosti u mozgu žene i muškaraca je drugačiji. I dok ženin mozak nikad ne miruje, muški je poprilično manje aktivan.

3. Emotivne veze

S obzirom da žene fiziološki imaju razvijenije komunkikacijske i veštine emocionalne inteligencije, dolazi do problema u komunikaciji sa suprotnim polom, ne toliko opremljenim socijalnim veštinama. Dolazak do rešenja problema teče u suprotnim pravcima, što izaziva uznemirenje kod oba pola. Dok ženin mozak polazi od uzorka problema, traži rešenje kroz pažljiv prolazak kroz sve etape nastalog nesporazuma, muški mozak ima poteškoću da razume problem generalno ukoliko mu se on jasno ne kaže. Dakle, problem je za muški mozak jasan, uglavnom tek kada se on jasno verbalizuje. Ovakva razlika u funkcionisanju mozga često se zapostavlja, što dovodi do nerazumevanja u emotivnoj zajednici.

4. Matematičke veštine

Parijetalni režanj koji je zadužen za numeričke radnje, veći je kod muškaraca nego kod žena. Opšte poznata stvar je sada i jasna fiziološki. Deo mozga zadužen za matematičke veštine, razvijeniji je kod muškaraca, što pokazuju i testovi, gde muškarci postižu bolje rezultate. Kada se suoče sa stresnom situacijom, muški i ženski mozak uključuju potpuno drugačije mehanizme za izbaranje sa problemom. Dok muškarci uključuju ,,bori se ili beži“ taktiku, žene biraju između ,,skloni se ili se sprijatelji“. Ovakav vid reagovanja u stresnim situacijama ukorenjen je u instinktima, gde žene imaju snažnu potrebu da se brinu o potomstvu unutar snažno izrgađene zajednice, dok muškarac ima zaduženja koja se ne tiču očuvanja socijalnih i emotivnih veza.

5. Jezik

Postoje dva razloga zašto žene imaju bolje rezultate na testovima u kojima se meri verbalni deo sposobnosti. Delovi mozga zaduženi za govor su veći kod žena, a drugi razlog je taj što ženin govorni aparat koristi obe hemisfere, dok muški isključivo koristi samo jednu,levu stranu mozga za govor. S obzirom da žene imaju veći limbički sistem nego muškarci, one na lakši način tumače svoje emocije i razlažu ih na mnogo kompleksnije od osnovnih emocija, čemu su muškarci manje skloni. Takođe, zbog razvijenijeg govornog aparata, žene su spretnije i u izražavanju emocija, što im omogućava i lakšu socijalizaciju. Međutim, ovo ima i negativnu stranu, jer žene imaju veću tendenciju i češće oboljevaju od depresije

6. Prostorna orijentacija

Parijetalni režanj je deblji kod ženskog mozga, što im otežava da zamišljaju objekte u prostoru, okreću ih i smeštaju u različite pozicije. Takođe, ovo se odnosi i na prostornu orijentaciju, što muškarcima uglavnom ne predstavlja problem.

7. Verovatnoća nastanka mentalnih oboljenja

Muškarci imaju veću verovatnoću da budu disleksični, ili da imaju neki sličan govorni problem. Takav podatak ne čudi, s obzirom da su uglavnom orijentisani na levu moždanu hemisferu. Takođe, muškarci češće oboljevaju od autizma, ADHD-a (poremećaj pažnje i hiperaktivnost), kao i od Turetovog sindorma, dok žene imaju veću šansu od pojave anksioznosti i depresije, naročito tokom hormonskih promena. Ukupni dokazi sugerišu da muškarci i žene emocije procesuiraju drukčije. Postoji nekoliko razlika u području u kojem se obrađuju emocije zbog čega žene češće zauzimaju negativnije stavove o situacijama, ali i više brinu o problemima. Upravo to negativno utiče na san, a kada ne spavate, postanete depresivni. Odrasle žene imaju dva puta veći rizik od razvitka depresije, dok je kod muškaraca prisutan dva puta veći rizik od razvitka šizofrenije.

8. Pamćenje

Žene obično pamte bolje i duže od muškaraca, jer žene imaju povećanu aktivnost u hipokampusu, području u kojem se odvija proces pamćenja. Ipak, dugoročna statistika ne ide u korist žena. Gotovo sedam procenata žena koje imaju preko 75 godina ima neki oblik demencije u poređenju sa muškarcima od kojih je procentualno pet odsto onih koji pate od iste bolesti. Estrogen štiti žene od neurodegeneracija, a kod muškaraca to čini testosteron. Međutim, kada nivo testosterona padne, rezultati nisu dramatični kao kad kod žena padne nivo estrogena. Stoga su žene u periodu nakon menopauze izložene većem riziku od demencije nego muškarci.

Чланак Razlike između muškog i ženskog mozga се појављује прво на Pegasus.