Roršahov test ličnosti

Roršahov test ličnosti

Roršahov test jedan je od najpoznatijih testova za dijagnostiku dubinskih slojeva ličnosti i redovno se upotrebljava u Pegasus Centru. Roršahov test spada u grupu projektivnih tehnika. Projektivne tehnike su nastale početkom dvadesetog veka. Pojava projektivnih tehnika ističe značaj potreba, konflikata, stila organizacije koji karakteriše svaku individuu. One su zadržale značaj u kliničkoj praksi.

Test je vrlo složen i zahteva višemesečnu obuku za primenu, kao i određeno fakultetsko predznanje, a zatim i iskustvo u primeni i tumačenju, kako bi se na adekvatan način upotrebljavao. Često se koristi pri razlikovanju psihotičnih od nepsihotičnih stanja. Roršahov test je toliko zastupljen, upravo zbog svoje objektivnosti pri procenjivanju drugih. Jedan je od najpouzdanijih metoda za izučavanje najfinijih crta ličnosti pojedinca.

Uz adekvatno tumačenje od strane ispitivača, dobijaju se informacije o tome kako se pojedinac suočava sa emocijama, koje su njegove crte ličnosti, na koji način percipira i doživljava okolinu, i sebe u njoj.

Roršahov test ličnosti je konstruisao psihijatar Herman Roršah, početkom dvadesetog veka. Herman je bio podstaknut činjenicom da vizuelna percepcija varira od osobe do osobe, da svaka osoba na drugačiji način vidi i pripisuje svoj specifičan značaj određenim stvarima. Počeo je od činjenice da su naša čula međusobno povezana i da uz pomoć njih pridajemo značenje svetu oko sebe.

Kada je započeo svoju karijeru u psihijatrijskoj ustanovi, pokrenuo je proces osmišljavanja, sada već simboličnih, karata sa različitim mrljama. Pretpostavlja se da su karte nastale tako što je Herman Roršah kanuo mastilom po sredini papira, pa potom presavio papir na dva dela i dobio dve simetrične figure. Na taj način je dobio mrlje koje su svaka jedinstvena po obliku, boji i senčenju. Nakon toga, započinje testiranje na uzorku zdrave i psihički obolele populacije. Svima je prilazio sa istim pitanjem: „Šta vidite na ovoj slici?“ . Tumačivši odgovore, Roršahu je više bilo bitno kako ispitanik pristupa slici i njegov način tumačenja mrlja, nego koji konkretan predmet ispitanici vide. Takođe, na koji deo slike su se fokusirali, a koji deo slike su ignorisali, da li se slika pomera, da li im je boja na slici pomogla u tumačenju, kako su emotivno odreagovali na neku od slika itd…

Švajcarski psihijatar nakon toga razvija sistem kodiranja podataka, kako bi kvantifikovao podatke i objektivno izmerio različite instance ličnosti. Na početku razvijanja sistema kodiranja izdvojio je najčešće tipove: kreativni, imaginativni,  orijentisani na detalje, oni koji sagledavaju širu sliku i fleksibilne ljude koji lako prilagođavaju svoj pristup posmatranju slike. Postojali su različiti odgovori, neke je bilo lako a neke teže interpretirati.

Što je više ljudi testirao, došao je do zaključka da ljudi sa sličnim osobinama ličnosti daju i slične odgovore, čak na isti ili sličan način pristupaju tumačenju slike. Takođe, među psihički oboleloj populaciji je video sličnosti, ljudi sa istim dijagnozama psihičkih poremećaja daju iste ili slične odgovore pri tumačenju. Ovo je najpre učinilo ovaj test valjanim i pouzdanim.

1921 godine, Roršah je pre svega izdvojio deset kartica za koje je smatrao da najpouzdanije mere i one najfinije individualne razlike među ljudima. Takođe, iste godine je objavio konačno i sistem kodiranja. Nažalost, godinu dana nakon objavljivanja sistema kodiranja, Herman Roršah umire. Nakon njegove smrti Roršahov test ličnosti počinje da se koristi u različite svrhe na bazi pretpostavke i različitih spekulacija pri tumačenju. Čak su psihijatri u nadi da će otkriti korene masivnog ubijanja, zadavali test ratnim zločincima. Antropolozi su davali test različitim etničkim grupama kako bi otkrili univerzalnosti za svaku, takođe su i poslodavci donosili odluku u profesionalnoj selekciji kandidata baziranu na postignutim rezultatima na Roršahovom testu. Na taj način je Roršahov test „napustio“ psihijatrijske ustanove, i budući da se koristio u različite svrhe počelo je da se sumnja u njegovu validnost i predikciju.

Nakon njegove smrti, Samuel Beck i Bruno Klopfer su pokušali da unaprede sistem kodiranja. John E. Exner objedinio je sve te sisteme u jedan i njegov sistem se koristi i sada, najviše u Americi. 

2013 godine Roršahov test ličnosti je opet objavljen u mnogo primeraka, gde se dolazi do zaključka da ukoliko se prođe adekvatna obuka i ako se na adekvatan način tumače i kodiraju odgovori ispitanika,test daje validne rezultate. Uz pomoć ove metode možemo dijagnostifikovati mentalne bolesti ili jednostavno na bolji način shvatiti kako osoba funkcioniše i opisati njen psihološki profil.

Ni jedan test, pa tako ni Roršahov test, se ne koristi kao posebna tehnika, već se u kombinaciji sa drugim tehnikama dobijaju rezultati o psihološkim profilima. Roršahov test daje konkretniji uvid u to kako i na koji način individua opaža svet oko sebe i koje mu značenje pridaje.

Psiholozi u Pegasus Centru primenom Roršahovog testa, kao i drugih testova i tehnika procene, dolaze do psihološkog profila klijenata. Koristimo ga u psihoterapiji, kada želimo da shvatimo kako klijent razmišlja i na koji način vidi svet, kako bismo sam psihoterapijski proces prilagodili njegovom profilu, a samim tim učinili terapiju što efikasnijom

Više o psihoterapiji u Pegasus Centru možete pročitati klikom ovde.

Pogledajte kratak Ted-Ed video o Roršahovom testu klikom ovde.