RAZLIKE IZMEĐU MUŠKOG I ŽENSKOG MOZGA

June 11, 2016

Zainteresovanost za razliku između polova je večita pojava. Nepresušni izvor informacija koji pruža ljudski mozak dodatno je intrigantan zbog drugačijeg funkcionisanja između muškog i ženskog mozga. Iako postoji bezvremenska debata o tome koliko se ,,Venera“ i ,,Mars“ razlikuju, nesumnjivo je da smo sa obe planete. Međutim, definitivno postoje distinkcije između mozgova. Za neke od specifičnosti većina ljudi zna, ali razlike ne postoje samo u iskoristivosti i zastupljeosti određene hemisfere (fiziološki), nego i na emotivnom i ponašajnom planu (psihološki).

  •  1. Veličina mozga. Prosečan mozak teži 1,36 kilograma ili oko dva odsto ukupne telesne težine. Takođe, troši i do 20 odsto telesne energije, više nego bilo koji drugi organ, kao i 20 procenata kiseonika. Veličina muškog mozga je u proseku veća od ženskog za 10%. Naučnici to objašnjavaju prilagođavanjem veličine u odnosu na prosečnu, veću, telesnu masu muškarca. Takođe, neka područja muškog i ženskog mozga su različitih veličina. Studija naučnika sa Harvarda otkrila je da su delovi frontalnog režnja, koji reguliše donošenje odluka i rešavanje problema, proporcionalno veći kod žena. Muškarcima veličina i građa mozga omogućava da brže osete opasnost i da na nju brže reaguju.
  •   2. Moždane hemisfere. Većina muškaraca ima razvijeniju levu hemisferu, dok je kod žena karakteristično skoro ujednačeno korišćenje obe strane mozga. Iz toga razloga, žene se češće oslanjaju na intuiciju i uglavnom imaju bolje komunikacijske veštine. Sa druge strane, muškarci imaju veću sposobnost kada su upitanju zadaci orijentisani na problem. Takođe, nivo aktivnosti u mozgu žene i muškaraca je drugačiji. I dok ženin mozak nikad ne miruje, muški je poprilično manje aktivan.
  •  3. Emotivne veze. S obzirom da žene fiziološki imaju razvijenije komunkikacijske i veštine emocionalne inteligencije, dolazi do problema u komunikaciji sa suprotnim polom, ne toliko opremljenim socijalnim veštinama. Dolazak do rešenja problema teče u suprotnim pravcima, što izaziva uznemirenje kod oba pola. Dok ženin mozak polazi od uzorka problema, traži rešenje kroz pažljiv prolazak kroz sve etape nastalog nesporazuma, muški mozak ima poteškoću da razume problem generalno ukoliko mu se on jasno ne kaže. Dakle, problem je za muški mozak jasan, uglavnom tek kada se on jasno verbalizuje. Ovakva razlika u funkcionisanju mozga često se zapostavlja, što dovodi do nerazumevanja u emotivnoj zajednici.
  •  4. Matematičke veštine. Parijetalni režanj koji je zadužen za numeričke radnje, veći je kod muškaraca nego kod žena. Opšte poznata stvar je sada i jasna fiziološki. Deo mozga zadužen za matematičke veštine, razvijeniji je kod muškaraca, što pokazuju i testovi, gde muškarci postižu bolje rezultate. Kada se suoče sa stresnom situacijom, muški i ženski mozak uključuju potpuno drugačije mehanizme za izbaranje sa problemom. Dok muškarci uključuju ,,bori se ili beži“ taktiku, žene biraju između ,,skloni se ili se sprijatelji“. Ovakav vid reagovanja u stresnim situacijama ukorenjen je u instinktima, gde žene imaju snažnu potrebu da se brinu o potomstvu unutar snažno izrgađene zajednice, dok muškarac ima zaduženja koja se ne tiču očuvanja socijalnih i emotivnih veza.
  •  5. Jezik. Postoje dva razloga zašto žene imaju bolje rezultate na testovima u kojima se meri verbalni deo sposobnosti. Delovi mozga zaduženi za govor su veći kod žena, a drugi razlog je taj što ženin govorni aparat koristi obe hemisfere, dok muški isključivo koristi samo jednu,levu stranu mozga za govor. S obzirom da žene imaju veći limbički sistem nego muškarci, one na lakši način tumače svoje emocije i razlažu ih na mnogo kompleksnije od osnovnih emocija, čemu su muškarci manje skloni. Takođe, zbog razvijenijeg govornog aparata, žene su spretnije i u izražavanju emocija, što im omogućava i lakšu socijalizaciju. Međutim, ovo ima i negativnu stranu, jer žene imaju veću tendenciju i češće oboljevaju od depresije.
  • 6. Prostorna orijentacija. Parijetalni režanj je deblji kod ženskog mozga, što im otežava da zamišljaju objekte u prostoru, okreću ih i smeštaju u različite pozicije. Takođe, ovo se odnosi i na prostornu orijentaciju, što muškarcima uglavnom ne predstavlja problem.
  • 7. Verovatnoća nastanka mentalnih oboljenja. Muškarci imaju veću verovatnoću da budu disleksični, ili da imaju neki sličan govorni problem. Takav podatak ne čudi, s obzirom da su uglavnom orijentisani na levu moždanu hemisferu. Takođe, muškarci češće oboljevaju od autizma, ADHD-a (poremećaj pažnje i hiperaktivnost), kao i od Turetovog sindorma, dok žene imaju veću šansu od pojave anksioznosti i depresije, naročito tokom hormonskih promena. Ukupni dokazi sugerišu da muškarci i žene emocije procesuiraju drukčije. Postoji nekoliko razlika u području u kojem se obrađuju emocije zbog čega žene češće zauzimaju negativnije stavove o situacijama, ali i više brinu o problemima. Upravo to negativno utiče na san, a kada ne spavate, postanete depresivni. Odrasle žene imaju dva puta veći rizik od razvitka depresije, dok je kod muškaraca prisutan dva puta veći rizik od razvitka šizofrenije.
  •  8. Pamćenje. Žene obično pamte bolje i duže od muškaraca, jer žene imaju povećanu aktivnost u hipokampusu, području u kojem se odvija proces pamćenja. Ipak, dugoročna statistika ne ide u korist žena. Gotovo sedam procenata žena koje imaju preko 75 godina ima neki oblik demencije u poređenju sa muškarcima od kojih je procentualno pet odsto onih koji pate od iste bolesti. Estrogen štiti žene od neurodegeneracija, a kod muškaraca to čini testosteron. Međutim, kada nivo testosterona padne, rezultati nisu dramatični kao kad kod žena padne nivo estrogena. Stoga su žene u periodu nakon menopauze izložene većem riziku od demencije nego muškarci.