Vrste granica

Fizičke granice – u vezi su sa tim koliko nam je u redu da ostvarujemo kontakt , dodir i blizinu sa drugom osobom, (to može da uključuje poljubac, zagrljaj, držanje za ruku, blizinu tela i sl.) Ne treba da trpite ukoliko vam nečiji dodir i blizina ne prijaju.

Primeri kako možete postaviti fizičke granice su; „Ne prija mi tvoj dodir trenutno“, „Ne dozvoljavam ti da mi prilaziš toliko blizu“, „Neprijatno mi je da me u javnosti držiš za ruku“ i sl.

Emocionalne granice – vezane su za naša osećanja. Nije retko da u odnosima možemo osetiti manipulaciju ili osećaj krivice, ali umesto da kažemo; „Ta osoba me je izmanipulisala ili nabila osećaj krivice“, prihvatljivije je reći; „Dopustio sam da me izmanipuliše i stvori osećaj krivice“. Zapravo, time preuzimamo odgovornost da smo dopustili da se tako osećamo zbog postupaka drugih. Dakle, mi smo odgovorni za sopstvene emocije i to kako ćemo se osećati zbog nečijih postupaka. Kada postavimo emocionalne granice, kao da odbijamo tu krivicu i manipulaciju koju neka osoba pokušava da nam nametne. Takođe, možemo birati to da li ćemo i u kojoj meri otvoreno pokazivati i deliti svoja osećanja sa drugima.

Primeri postavljanja emocionalnih granica: „Teško mi je i zaista ne želim da sada pričam o tome „Žao mi je što se tako osećaš, ali ne želim da preuzmem odgovornost za tvoja osećanja i kako si to shvatio“.

Intelektualne granice – u vezi su sa našim mislima, stavovima i uverenjima. U redu je da posedujemo različita uverenja i stavove od drugih i ne moramo ih nužno menjati samo zato što neka osoba ima drugačije mišljenja od nas. Možemo da postavimo granicu osobi koja želi da nam nametne svoj stav. Nemojte dopustiti da vas neko omalovažava samo zato što imate drugačije mišljenje i stavove od njega.

Primeri postavljanja intelektualne granice: „U redu, čuo sam tvoje mišljenje, ali ne slažem se sa njim i ne prihvatam ga“, „Možemo se složiti da se ne slažemo“.

Materijalne granice – vezane su za materijalne resurse, stvari ili novac, odnosno da li i u kojoj meri nam je u redu da to delimo sa drugima.

Primeri postavljanja materijalnih granica: „Ne mogu ti pozajmiti novac, nisam u prilici“ „Ne prihvatam materijalne ucene“.

Seksualne granice – tiču se intime i sekusalnosti. Moramo jasno staviti do znanja partneru šta nam prija, a šta ne, jer u suprotnom neće znati. Ne morate da trpite stvari koje vam nisu u redu, poput seksističkih komentara ili šala na taj račun, kao ni stupanje u intimne odnose ukoliko ne želite.

Primeri za postavljanje seksualnih granica: „Nije primeren tvoj komentar u mojim oblinama i ne želim više da to komentarišeš“. „Sada ne želim da imam intimne odnose sa tobom“.

Uzroci i posledice ne postavljanja granica

Često nam je teško da postavimo granice prema nama bliskim ljudima zbog straha da ćemo ih izgubiti i povrediti, ili da ćemo biti odbačeni ili neshvaćeni. Činjenica je zapravo, da upravo nepostavljanjem tih granica možemo da ugrozimo te odnose. Ljudi se takođe, vrlo često plaše da postave granice zbog posledica koje one mogu da nose sa sobom, da će izgubiti tu osobu, kakva će reakcija biti i sl. Dakle, najčešće poteškoća leži u strahu od posledica postavljanja granica. Pored straha, mogu se javiti i osećaj nesigurnosti i manjka samopouzdanja, da ne zaslužujemo da se zauzmemo za sebe, da ćemo ispasti sebični ili povrediti drugu osobu, kao i neka stečena uverenja u okruženju koja nas ograničavaju u postavljanju granica (nije u redu reći ne, nemoj biti nepristojan,drugi će me pogrešno shvatiti i sl.)

Često se kao posledice kontinuiranog ne postavljanja granica mogu javiti anksioznost, depresija, uznemirenost, netrpeljivost, bes, osećaj bespomoćnosti kao i psihosomatske reakcije, poput grča u stomaku, drhtanja, glavobolje i sl. Naše telo oseti kada nismo postavili granice za sebe ili smo ih neadekvatno postavili.

Važno je pitanje da li su posledice nepostavljanja granice gore po nas od toga čega se bojimo da će se desiti. Često je za nas mnogo gore ne postaviti granicu, jer time narušavamo našu sigurnost i autonomiju. Da bi se granica postavila, važno je razlikovati koje granice postoje, kako bismo znali na koji način da ih postavimo.

Na primer, prihvatamo da radimo prekovremeno plašeći se otkaza kao mogućnosti, zbog čega ne vidimo da je možda dugoročno takav rad gori po nas nego eventualna promena posla. Takođe, moguće je da i ne bismo dobili otkaz, već da bi se desilo nešto manje gore po nas, ili sasvim suprotno, da bi taj aspekt posla zbgo postavljanja granice za nas postao funkcionalniji. Međutim dok god dozvilomo da nas starh od otkaza kontroliše, prihvatamo nešto što zaista ne prihvatamo i ne radimo ništa da bi nam bilo bolje, zbog čega i osećamo loše simptome.

Oblasti u kojim najčešće postavljamo granice

Posao – Gore pomenuti primer upravo je vezan za poteškoća postavljanja granica na poslu, ali i posledice koje se mogu javiti ukoliko ih ne postavimo. Takođe, tiče se toga i koliko nam je teško da odbijemo posao koji premašuje naše kapacitete ili uključuje prekovremeni rad.

Roditeljstvo i vaspitanje – Česti su izazovi u roditeljstvu da postavite granicu svom detetu zbog njihove tužne ili besne reakcije, ali ako smo previše popustljivi i ne postavimo granicu, na dugoročnom nivou to može uticati na njih da postanu razmažena ili steknu utisak da uvek mogu da dobiju sve što požele. Ne treba ići ni u drugu krajnost – da im ukinemo i zabranimo ono što možda nihovi vršnjaci imaju, jer to u njima može stvoriti kompleks inferiornosti i osećaj nepravde ili da se osećaju omalovaženo i isfrustrirano, što će izazvati u njima želju da krišom uzmu ili postignu to što žele. Naravno da će deca uvek težiti da pomere vaše granice i u tome leži poteškoća u postavljanju istih.

Partnerski odnosi – Kako se menja i razvija partnerski odnos, stil života, navike ili kontekst partnerskog odnosa, tako će se menjati i varirati granice u njemu. Partnerski odnos evoluira i stvara nove prostore  za postavljanjem granica, recimo prelazak iz veze u brak, ili u roditeljstvo. Takođe, često se može desiti da partneri u postavljanju granica prema spoljašnjem svetu zbog pritisaka i uticaja okoline, imaju poteškoća da postave granice i međusobno.

Prijateljski odnos – Nešto u vezi čega ranije nismo imali potrebu da postavimo granicu prema prijateljima, u nekom drugom periodu života može da se promeni u skladu sa našim razvojnim promenama. Kako se menjaju životni ciklusi, u redu je da se i granice menjaju i postavljaju nove. Na primer, možda vam je ranije prijalo da vreme sa prijateljima provodite kroz kasne izlaske, a ako su se sada promenile neke životne okolnosti, npr. ukoliko ste postali roditelji ili dobili novi posao, zbog čega se čitava dinamika vašeg života promenila, više vam takva druženja ne prijaju i potpuno je u redu postaviti nove granice u tom kontekstu i reći da vam to više ne prija.

Kako postaviti granice?

Postavljanje granice je proces koji se uči i vežba i na koji se postepeno adaptiramo. U početku postavljanje granica može delovati neprirodno, onima kojima je asertivost i postavljanje granice bilo strano i nije bilo blisko ni svojstveno.

Pošto je tema postalvjanja granica usko povezana sa samopouzdanjem i samopoštovanjem, odnosno, odsustvom istog, ostavljamo vam link ka našem kursu 5 koraka do samopouzdanja