UPRAVLJANJE STRESOM – 7 NAČINA DA SMANJITE STRES

May 28, 2016

Današnji način života gotovo je nemoguće zamisliti bez stresa. On se prožima kroz svakodnevne aktivnosti i uvrstili smo ga u sastavni deo našeg dana. Međutim, naučiti da živimo sa stresom ne znači i da on ne utiče na našu psihu i telo. Štetne posledice stresa u velikoj meri su poznate, pa ipak ne nalazimo dovoljno vremena da se lišimo ili smanjimo stres. Zato je važno efikasno upravljanje stresom.

Kada govorimo o stresu, najvažnija je naša percepcija. Naravno, postoje uopšteni stresori i situacije u životu koje su univerzalno uznemirujuće, ali i mnogo onih dešavanja čija percepcija stresnosti zavisi isključivo od onog ko situaciju procenjuje. Dakle, za neku osobu je jedna situacija teška, dok za drugu ista ne predstavlja ni najmanji stres. Sve češće se rade studije koje pokušavaju da utvrde povezanost genetske predisponiranosti i stresa, kao i istraživanja koja pokušavaju da potvrde uticaj društva na stepen tolerantnosti na stres.

Bez obzira da li je stres naučen ili stečen, postoje tehnike koje poboljšavaju sposobnost efikasnog upravljanja stresom.

7 načina da smanjite i upravljate stresom

  •  1. Neka vam smanjenje stresa bude prioritet. Kada razmišljamo o važnim stvarima o kojima treba da se pobrinemo i rešimo, na našoj listi se nikada ne nađe ,,smanjiti stres“. Ovako nešto i ne čudi, s obzirom da je svakodnevica prebukirana i da je stavljanje još jedne stvari na listu ,,za uraditi“, zapravo još jedan stres. Međutim, benefiti od bavljenja sobom i stavljanje stresa na listu prioriteta su mnogostruki. Prema tome, počnite malim koracima, rešavanjem malih zadataka, ali nemojte odlagati ovu važnu stavku.
  •  2. Budite u trenutku. U momentu kada se stresan događaj odigrava, ljudi su skloni da razmišljaju o katastrofalnim posledicama ili se preispituju o tome kako su do toga uopšte došli i da li su isti mogli da spreče. Psiholozi savetuju da zaustavimo ovakvo razmišljanje koncentrišući se na sadašnjost. Najlakši način da to uradimo jeste da se fokusiramo na ono što se dešava u našem telu i osvestimo baš ono što u samom trenutku osećamo. Dakle, ubzano dišemo, nemirni smo, misli nam se prepliću, znojimo se i slične manifestacije stresa. Najbolje bi bilo zatvoriti oči, udahnuti duboko i truditi se da se koncentrišemo na disanje, udisaje i izdisaje. Umiriti telo da bi se postepeno rasteretio um. Ukoliko imate više vremena, pokušajte svakodnevno da sedite sa zatvorenim očima, koncentrišući se samo na disanje, makar i deset minuta. Istraživanja pokazuju da ovakav vid mini-meditacije povoljno utiče na povišen pritisak, a koji je vrlo često posledica stresa.
  •  3. Koristite svoja čula. Maštanje je jedan od načina da umanjimo težinu svakodnevice. To je iz razloga što fotografije mogu da izazovu vrlo snažne reakcije, setite se kako pljuvačka krene da se luči prilikom gledanja u sliku sa primamljivom porcijom hrane. Isto tako, fotografija sa nečim opuštajućim, može delovati umirujuće na um. Kako biste smanjili količinu negativnih emocija, na mesto koje često bacate pogled postavite fotografiju vašeg omiljenog mesta za odmor, bilo da ste ga posetili ili ne. Svaki dan posvetite makar pet minuta zamišljanju da ste na tom mestu, kakav se miris rasprostire, kakvi zvukovi se pojavljuju, kako se vi osećate u svemu tome. Što češće budete upražnjavali ovakvu meditaciju, brže će vaše telo početi da se opušta, a posle izvesnog vremena ćete osetiti olakšanje nakon same pomisli na ovu fotografiju.
  •  4. Mislite pozitivno. Jedna od stvari koja se najčešće spominje kada se govori o stresu je pozitivno razmišljanje. Međutim, uglavnom deluje jako teško naterati sebe da ostanemo raspoloženi i vedrog duha pored svega što nam se događa. Trebalo bi pokušati da zapitamo sebe da li smo nešto prihvatili kao stresno i tako ga doživljavamo, a nismo napravili realnu evaluaciju. Odnosno, treba zapitati sebe ,,da li je ovo zaista toliko stresno kao što mi deluje“, kao i ,,koliko je ova situacija dugotrajna“. Nakon što otkrijemo da većini stvari ishod nije katastrofalan i da je uglavnom sve kratkoročno, osetićemo olakšanje i snagu da što pre prevaziđemo ono što nam u tom momentu čini stres. Ponavljanjem ovog saznanja nekoliko puta u toku dana umanjićemo nelagodu i uneti mir u svoj um.
  •  5. Budite radoznali. Umesto da prilazite stresnoj situaciji kao nečemu gde treba da budete zabrinuti za ishod, počnite da je posmatrate kao takvu u kojoj epilog može biti potpuno neočekivan, ni dobar ni loš. Razmislite na koje sve načine može konkretna situacija da se završi, ali ne isključujte optimizam, isključite očekivanja. Na taj način, smanjujete strepnju i strah koji su prateća osećanja u vezi sa stresnom situacijom, a prigrlite mogućnost nepoznatog završetka.
  •  6. Pronađite smisao. Istraživanja pokazuju da 85% ljudi teško podnosi veće dramatične događaje u životu, dok 15 % njih ove stresore ne doživljava na potpuno negativan način. Ljudi koji imaju viši prag tolerancije na stres, imaju drugačiji način vrednovanja događaja koji inače izazivaju neprijatnost. Naime, oni smatraju da za sve što se dešava postoji razlog, i da je poteškoća samo deo većeg, smislenog plana.
  •  7. Posmatrajte brige kratkoročno i pojedinačno. Izdvajanjem konkretne ,,najveće brige“ omogućićemo sebi uvid u to šta je prioritet za rešavanje. Takođe, fokusiranje na svaku brigu pojedinačno, pružiće nam mogućnost da ne pravimo generalizacije. Umesto da se ubedimo da nam sve teško ide i da smo u bezizlaznoj situaciji, treba prihvatiti da se radi o lošem periodu ili samo danu, kao i da svakom dešavanju dođe kraj (kako dobrom, tako i lošem).