ZAŠTO SE KAŽE DA SU OČI OGLEDALO DUŠE ?

April 19, 2017

Opšte je poznata izreka „Oči su ogledalo dušeˮ koja nam govori da jednostavnim pogledom u oči možemo da prepoznamo nečije emocije, a da ne progovorimo nijednu reč. Puno puta do sada je potvrđeno da narodne mudrosti u sebi sadrže tragove moderne, naučne mudrosti, iako se do njih dolazi na potpuno drugačiji način. Takođe, svi se možemo složiti sa ovom izrekom, sve i da nam nije baš sasvim jasno kako to zaista funkcioniše. Recimo, u grupi nepoznatih ljudi pre ćemo se obratiti nekome vedrog pogleda, ko nema problem da uspostavi kontakt očima, nego namrgođenoj osobi koja odvraća pogled od nas. Ovo je samo jedna od mnogobrojnih situacija u kojoj nam je jedan pogled u oči nepoznate osobe bio dovoljan da preusmerimo svoje ponašanje.

 

Činjenica da među ljudima postoji ova pojava, koju svi na neki način opažamo, a nismo u stanju da je objasnimo, je dovoljan motiv da se pronađe kauzalni niz koji stoji iza te pojavnosti. Nauka se ovim problemom bavi već neko vreme, a ovaj naizgled jednostavan zadatak se pretvorio u znatno kompleksniji problem, s obzirom na to da ni do danas nemamo jasno utvrđenu činjenicu šta predstavlja duša, te je samim tim još manje jasna metafora njenog ogledala. Stoga, koliko god ova problematika bila teška, i na momente nedokučiva, toliko je i interesanta, jer nam se otvaraju nove mogućnosti za definisanje najkarakterističnije manifestacije ljudskosti. Osnov za pokretanje različitih eksperimenata bila je upravo ta manifestacija duše, koja se ne ogleda samo u emocinalnim, već i u kognitivnim procesima. Iz tog razloga se slobodno može reći da je jedna narodna izreka bila pokretač velikog naučnog istraživanja, koje nam je donelo nova otkrića, a čija praktična primena bi mogla biti veoma diskutabilna.

 

  •  PREPOZNAVANJE EMOCIJA

Studija koju su sproveli Daniel H. Li (Daniel H. Lee)  i Adam Anderson (Adam Anderson) imala je za cilj da pokaže da li i na koji način se iz pogleda mogu pročitati ljudske emocije. U sklopu te studije su vršeni eksperimenti u kojima su učesnicima prikazivane slike očiju ljudi, koji su bili u različitim emocionalnim stanjima. Rezultati su pokazali da su učesnici u eksperimentu bili u stanju da odrede emociju osobe isključivo gledajući sliku očiju te osobe. Utvrđeno je da su ključnu ulogu imali pokreti kao što su širenje ili skupljanje očiju, razmak između očiju i obrva, zakrivljenost obrva, bore koje se prave oko očiju, širina zenica. Zaključak do kog se u studiji došlo je taj da se do ove sposobnosti došlo evolucijom, od praktične upotrebe (za lov i upoznavanje sveta oko sebe) do socijalne upotrebe. Na primer, sužavanje očiju koje dovodi do boljeg fokusa predmeta se koristilo za lov i fizički sukob, a mi danas takav pogled druge osobe povezujemo sa besom i agresijom. Dok se široko otvorene oči, koje imaju funkciju da prime više svetlosti, povezuju sa istraživanjem i poznavanjem okoline, i danas povezuju sa zadivljenošću, čuđenjem i ushićenjem. Zanimljivo je to što na rezultat istraživanja nije uticalo ni kada su učesnicima prikazane slike kompletnog lica, pri čemu donji deo lica nije odražavao istu emociju kao oči.

 

  •  MISLI, ODLUKE I PRISEĆANJE

Za razliku od emocija, čitanje misli iz pogleda bi se i dalje moglo svrstati u domen magije. Međutim, razvoj tehnologije nam je omogućio da steknemo uvid u način na koji pokreti očiju mogu da se dovedu u vezu sa našom sposobnošću prisećanja, pa čak i donošenja odluka.

 

  •  PRISEĆANJE BROJEVA

Svi smo se nekad zapitali kako mađioničarima polazi za rukom da pogode broj koji smo zamislili! Pošto ima ljudi koji ne žele da kvare zabavu koju mađioničarski nastup sa sobom nosi, njima ne preporučujemo studiju, koja otkriva upravo način na koji oni to čine. Naime, isključivo praćenjem pogleda osobe kada se priseća broja koji je zamislila, moguće je utvrditi da li je taj broj velik ili mali (ukoliko se pogled usmeri dole desno znači da je broj velik ili gore levo, u tom slučaju je mali). Čak i stepen pomeranja omogućava tačnije pogađanje broja sa zadate skale. Iako nam je sada možda jasniji način kako oni to čine, to i dalje ne znači da je lako.

Sa druge strane, kada se sa polja zabave prebacimo na polje morala, dobijamo jos zanimljivije rezultate.

 

  •  DONOŠENJE ODLUKA

Problem manipulacije je tema koja se razrađivala u različitim literaturama, od beletristike, filozofije, političke teorije, ali i na polju eksperimentalne nauke. Nova istraživanja bi mogla dodatno da obogate ovu problematiku. Naime, sproveden  je eksperiment, koji je za cilj imao da pokaže kako praćenjem pogleda učesnika u eksperimentu koji se kreće između različitih izbora prikazanih na ekranu i primoravanjem na odluku u određenom trenutku može da se utiče na sam izbor odluke. Ovo se odnosi kako na male odluke koje donosimo u svakodnevnom životu, tako i na velike moralne odluke (istraživanje je obavljeno kroz pitanje „Da li ubistvo može nekada biti opravdano?ˮ). Zaključak studije glasi: „Saznali smo da učesnici biraju alternativu koju su najviše puta ugledali do momenta odlučivanja.” Dakle, bilo je dovoljno da se isprati pogled I učesnik prekine u trenutku kada je ciljanu alternativu više puta pogledao, kako bi se uticalo na samo donošenje odluke.

 

Imajući ovo u vidu, možemo reći da su oči više od ogledala duše. One su izuzetno važan činilac u procesu formiranja naše duše. Otvoren prozor koji daje i prima u isto vreme. Dakle, iz pogleda dosta toga možemo saznati, jer oči puno govore i nikad ne lažu, ali moramo znati da će nas ponekad i odati, onome ko zna da gleda.