Naš mozak igra ključnu ulogu u sveukupnom zdravlju, a o njemu se vrlo retko brinemo. Obično se baziramo da ostanemo zdravi i fit, misleći na sve ostale organe, osim na svoj mozak. Da li ikad pomislite kako biste trebali da se posvetite očuvanju dela tela koji nas kontroliše? Istraživanja pokazuju da naš životni stil i navike mogu uticati na zdravlje mozga! Dakle, dobro funkcionisanje našeg glavnog pokretača zavisi od onoga što jedemo, preko socijalnog života i fizičkog angažmana, do navika u spavanju i načina suočavanja sa stresom.
U tekstu koji sledi, naučite kako da zaštitite i, čak poboljšate svoj mozak i unapredite kognitivno zdravlje. Istraživanja ukazuju na 9 najvažnijih načina:
1. Meditirajte
Kao i ostatak našeg tela, i mozak se godinama smanjuje i zakržljava. Meditacija je jedan od načina da se propadanje pod uticajem starenja smanji. Jedna manja studija pokazuje kako dugoročna meditacija utiče na očuvanje sive mase u mozgu i ojačava nervne konekcije. Ova mreža podataka u mozgu je ključna za funkcionisanje i komuniakciju. Redovna meditacija omogućiće vašem mozgu da održi mladalačku oštrinu i u zlatnim godinama. Naravno, postoje različiti vidovi meditativnog opuštanja i svako treba da nađe odgovarajući način da se poveže sa svojim bićem i opusti svoje misli.
2. Smršajte
Da li osećate da vam je mozak malo trom i lenj ovih dana? Brojevi na vagi mogu biti razlog što neki drugi brojevi iščezavaju iz vašeg mozga (poput broja telefona vašeg najboljeg prijatelja, datum rođenja dece i sl.). Studija objavljena u časopisu Hirurgija za Gojaznost i Povezane Bolesti, pokazuje da su kandidati za hirurško otklanjanje viška kilograma, po pravilu bili zaboravni po pitanju određenih sećanja. Sa druge strane, dvanaest nedelja nakon operacije, njihova memorija, koncentracija i sposobnosti za rešavanje problema su bili značajno poboljšani. Skorašnja istraživanja pokazuju da je gojaznost u srednjim godinama direktno povezana sa opadanjem kognitivnih sposobnosti i demencijom u starosti. Dobra vest je da je ovo ispravljiva stvar. Gubljenjem viška kilograma, dolazi i do poboljšanja zdravlja mozga. Dakle, trenirajte svoj mozak – bukvalno! Fizička aktivnost istovremeno dovodi do gubitka kilograma, ali i do poboljšanja performasni mozga.
3. Jedite Omega 3 kiseline
Kolači ili voće? Šnicla ili riba? Hrana kojoj svakodnevno pribegavate ima direktan uticaj na oštrinu vašeg mozga u budućnosti. Istraživanja u časopisu Neurologija pokazuju da je nutricionizam podjednako važan kao i ostali faktori u zaštiti mozga od Alchajmerove bolesti. Naučnici su otkrili da stariji ljudi koji redovno konzumiraju ribu, voće i zeleniš imaju manjih problema sa gubitkom memorije i smanjivanjem moždane mase, za razliku od onih sa lošim navikama u ishrani. Svakodnevno donošenje dobrih odluka u ishrani, smanjiće verovatnoću da mozak oboli. Klonite se obrađene hrane pune trans masnih kiselina, i uživajte u svežoj hrani punoj Omega 3 kiselina!
4. Napumpajte svoje srce
Da li želite da sačuvate ,,kliker”? Na noge lagane! Redovan kardio trening, pomaže vašem mozgu da radi bolje, pokazala je studija Univerziteta u Ilinoisu. U istraživanju sa starijim ljudima koji svakodnevno pohađaju aerobik rađeno je sa još nekoliko grupa ispitanika. Studija je pokazala da su osobe koje su redovno radile kardio trening imale očuvaniju moždanu masu od onih koji su upražnjavali samo istezanje. Sa druge strane, studenti koji su trčali na pokretnoj traci imali su bolje rezultate na testovima memorije od onih nisu vežbali uopšte, pa čak i od onih koji su samo dizali tegove. Prema tome, uparite ono što je dobro za vaše srce sa onim što vas oslobađa stresa i dobićete rezultat koji vam čuva i mozak. Ima li bolje motivacije?
5. Povećajte opterećenje
Ono što sigurno znate je da povećanje opterećenja prilikom dizanja tegova, jača mišiće i kosti. Ono što verovatno niste znali je da poboljšava i funkcionisanje mozga! Po navodima studija u Arhivima Interne Medicine, žene koje su dodale opterećenje u svoje treninge, nakon godinu dana, imale su bolje rezultate na testovima koncentracije i fokusa, a takodje porasla im je odlučnost i sposobnost rešavanja konflikata za 11% u odnosu na godinu dana pre. Žene koje nisu dodale opterećenje, pokazale su blaži mentalni pad u odnosu na prethodno merenje.
6. Često se družite
Šta je najgore što možete da uradite svom mozgu u starosti? Postanite pustinjak i samotnjak! Istraživanje objavljeno u Časopisu Udruženja za Internacionalnu Neuropsihologiju, pratilo je 1138 starijih ljudi tokom pet godina. Rezultati su pokazali da su najsocijabilniji ljudi imali za 75% bolji učinak na kognitivnim testovima u odnosu na one nedruželjubive. Druženje sa prijateljima, komšijama i rodbinom, kao i npr volontiranje, mogu biti odlični načini da se ostane aktivan i u kasnijem dobu. S obzirom da se mnogo treninga odvija u grupama, poput aerobika, joge i tai čija, ovakav vid rekreacije može poslužiti sa sklapanje novih prijateljstava.
7. Prošetajte
Smanjivanje sive mase u mozgu dovodi do zaboravljanja imena, brojeva, mesta gde smo ostavili ključeve i slično. Kognitivno propadanje, međutim, nije neminovno. Studija u časopisu Neurologija pokazuje da šetanje minimum 10 kilometara nedeljno sprečava smanjivanje moždane mase i gubitak pamćenja. Rezultat studije pokazuje da su oni koji su najviše pešačili imali najveći procenat očuvane moždane mase.
8. Pričajte mobilnim telefonom putem spikerfona
Mnogo puta ste pročitali da predugo pričanje mobilnim telefonom može ostaviti štetne posledice na vaš mozak. Prema Svetskoj Zdravstvenoj Orgaznicaiji, pričanje mobilnim telefonom je ,,potecijalno kancerogeno”. Na desetine studija pokušalo je da otkrije povezanost učestalog telefoniranja sa moždanim obolenjima, ali nije se došlo do konačnog zaključka. Ipak, da bi se smanjila mogućnost štetnog zračenja i oštećenja moždane mase, preporučuje se sto optimalnije telefoniranje, a ukoliko ipak ima potrebe za dužim razgovorom, najbolje je koristiti slušalice ili spikerfon. Takođe, mobilni telefon ne bi trebalo nositi sa sobom u spavaću sobu. Ako je to ipak nužno, najbolje je uključiti mrežno povezivanje za avionski saobraćaj (airplane mode).
9. Škrabajte!
Imate problem da zapamtite informacije koje vam ljudi govore? Uzmite olovku i počnite da škrabate i žvrljate po papiru dok pokušavate da zapamtite ono što čujete. Uključivanje ovakvog neopterećujućeg zadatka, zapravo će vam pomoći da se kasnije setite informacija koje ste čuli. Malo istraživanje objavljeno u časopisu Primenjena Kognitivna Psihologija pokazalo je da su osobe koje su škrabale tokom slušanja besmislenih telefonskih poruka, za 29% bolje pamtili od onih koji su samo preslušavali poruke, bez škrabanja. Naučnici veruju da ova radnja smanjuje mogućnost raštrkavanja pažnje, te osobe mogu bolje da se fokusiraju na ono što slušaju, jer su i mentalno i fizički angazovani. Zato, sledeći put kada budete želeli da nešto dobro zapamtite, olovka u ruke i žvrljajte!
,,Domina omnium regina est ratio” – Razum je gospodar i kralj svega.
Marko Tulije Ciceron
