KAKO TV UTIČE NA FORMIRANJE MOZGA DECE

December 2, 2016

Opšte poznata činjenica u društvu je da televizija i previše vremena ispred ekrana utiče negativno na mozak i ponašanje dece. Različiti naučnici objašnjavaju sve načine na koje ovi faktori utiču na formiranje mozga. Dok većina dece ulazi u svet televizije mnogo pre nego što krenu u školu, statistički gledano, dve trećine male dece gledaju u ekran prosečno dva sata dnevno dok deca iznad 6 godina gledaju u televizor u proseku oko 4 sata dnevno, ali tu su i igrice, društvene mreže i drugi oblici zabave ispred ekrana.

S druge strane, tinejdžeri provode više od četiri sata dnevno ispred TV-a i gotovo dva dodatna sata na računaru (nevezano za školske obaveze). Ova statistika odnosi se samo na mlade osobe i koliko vremena oni izdvajaju i posvećuju svetu televizije i medija.

Naravno, TV u umerenim količinama može biti dobra stvar. Predškolci i učenici mogu dobiti informacije koje im mogu pomoći učenju prirode, društva, muzike, kao i podatke koje inače u školi ne bi mogli, a interesantni su im. Takođe, kako neka istraživanja pokazuju, umereno gledanje TV-a bilo kog sadržaja pozitivno stimuliše  mozak.

U okviru ovog teksta skoncentriaslii smo na gledanje u ekran i kako ova radnja utiče na mozak, bez obzira na sadržaj. Sigurno postoje razlike u kontekstu gledanja određenog sadržaja ali time se nećemo baviti, već kako svako gledanje u ekran stimuliše mozak.

Naš mozak je specifičan organ koji čini svaku osobu posebnom individuom, što dalje objašnjava da svi različito reagujemo. Nije tajna da sadržaj sa televizije utiče na ponašanje bilo ono dobro ili loše. Bitno je da shvatimo da će deca na određen sadržaj reagovati panikom ili strahom, dok će za druge taj isti sadržaj biti zanimljiv.

Naučnici su govorili o stimulusima koji su potrebni malom detetu ne bi li se njihov mozak razvio na adekvatan način, pa su i savetovali roditelje da izlažu svoju decu što različitijim  stimulusima. Ideja iza toga je da veća izloženost različitim podražajima utiče na bolje razvijanje kognitivnih funkcija u mozgu. Dok su se jedni zalagali za mišljene da više stimulusa brzo desenzituje mozak, tj. smanjuje prag pobuđenosti, drugi su objašnjavali da je to pozitivno jer odrastajući, deca na ovaj način postaju spremnija za brz svet koji ih čeka kasnije.

Ono što je bitno razumeti jeste da će mnogo, mnogo dece različito odreagovati na isti stimulus i istu situaciju. Upravo ta reakcija, će objasniti način na koji oni reaguju provodeći previše vremena ispred ekrana. Ono što je bitno ukazati je da ne možemo znati kako će deca generalno odreagovati bihejvioralno (ponašanjem) na neki sadržaj sa televizije ili agresivnih igrica. Iz navedenih razloga, bitno je dobro poznavati ličnost i motive sopstvenog deteta.

U Japanu je sprovedeno neurološko istraživanje putem magnetne rezonance, u okviru kojeg su posmatrane moždane promene kod dece koja su provodila više vremena ispred malih ekrana. Utvrđeno je da su oni imali više sive mase u prednjem delu mozga nego druga deca, što nije dobro. Višak sive mase u mozgu povezuje se sa nižom verbalnom inteligencijom koja je izuzetno važna za razvoj i odrastanje dece.

Nije toliki problem samo gleadanje TV-a, koliki je problem to što decu gledanje u ekran, odvlači od drugih, za njihov razvoj suštinski važnih i korisnih aktivnosti poput čitanja, igranja, bavljenja sportom ili druženja s prijateljima i članovima porodice. Ipak ne bismo trebali direktno da krivimo TV za sve to, već samo posredno, jer zbog gledanja istog deca se premalo kreću, igraju i druže s vršnjacima. Ono na šta je bitno ukazati je da deci treba pokazati zdrave navike kojima se prepuštaju svaki dan – učenje stranih jezika ili bavljenje sportom, provođenja vremena napolju ili sa vršnjacima.

Savetujemo da vreme gledanja TV-a za decu ne bude duže od 2-3h dnevno, kako bi se njihovom mozgu omogućio pravilan razvoj u najvažnijim godinama formiranja. Nije rešenje da uopšte ne gledaju TV jer na taj način gube pozitivne razvojne uticaje. S druge strane, veoma je važno da uz gledanje TV-a decu podstaknemo na već spomenute aktivnsti, kako bi razvoj mozga bio podstaknut raznim funkcionalnim faktorima.

Činjenica je da danas živimo u brzom svetu kojim vladaju tehnologije i to se neće promeniti na bolje, niti možemo žaliti za vremenom u kojem su današnji roditelji živeli na drugi način. Tehnologija može biti jako dobar sluga, a jako loša i disfunkcionalna navika. Tehnologija je dobra kada se adekvatno i umereno koristi, jer mašine ne mogu zameniti ljudski kontakt i određene aktivnosti.