U poslovnom svetu, čovek koji želi da bude na visokoj poziciji ili rukovodi sopstvenom firmom, mora da ima usvojen određeni način razmišljanja i delovanja na sredinu kako bi ostvario uspeh. Upravo je važno iz ovog razloga napraviti razliku između zdravog načina rukovođenja i onog koji nepovoljno utiče na zaposlene i njihovu zdravu percepciju i odnos prema poslu kojim se bave.
Da li je Vaš šef neko ko je najčešće impulsivan, neko ko ne poštuje pravila poslovanja u struci, te često voli da radi rizične stvari i traži od zaposlenih da odstupe od etički ispravnog načina poslovanja ukoliko smatra da će se rizik isplatiti na duže staze? Da li tera zaposlene da rade pod pritiskom veći obim posla ne uzimajući u obzir njihove potrebe i nemogućnosti da obave određeni radni zadatak?
Ukoliko ste primetili ovakve tendencije u ophođenju Vašeg šefa, moguće je da radite za određeni, vrlo nezdrav za Vas, tip ličnosti – psihopatu.
Hajde prvo da razgraničimo stereotip o ovom pojmu. Bez obzira što u našoj kulturi upotrebljavamo ovu reč najčešće kako bismo opisali neku groznu ili agresivnu osobu, psihopate nisu masnovne ubice niti kriminalci. Istina je da ovaj tip ličnosti može skliznuti u određene oblike anti-socijalnog ponašanja ali ne nužno.
Psihopate imaju dosta osobina koje mnogi normalni ljudi smatraju poželjnim ili zavidnim. Na primer, oni često ostavljaju utisak jednog neverovatno čvrstog samopouzdanja, determinisanosti, sposobnosti da se uklope u svaku situaciju i pronađu rešenje za novonastale izazove, lako upravljaju prigovorima, proračunati su i pedantni organizatori. Sve te karakteristike ih čine vrlo interesantnim i poželjnim za saradnju, međutim takve individue predstavljaju „mač sa dve oštrice“.
Bez savesti, oni se lako koriste šarmom i manipulišu kako bi dobili ono što žele od drugih, bilo da se radi o porodičnom, prijateljskom, partnerskom ili radnom odnosu.
Oni su sposobni da menjaju svoje osobine, narav i postaju ono što žele da prikažu drugima kako bi ostvarili svoje potrebe.
Oni koji rade za takvu vrstu direktora mogu ponekad biti uhvaćeni u zamku, jer iz straha da ne uznemire istog, ophode se kako je on tražio i vremenom i sami gube uvid u ono što je ispravno, tj. skliznu i sami u neetičko ponašanje. Ove individue uglavnom nisu ni svesne da se ponašaju na ovaj način upravo zato što je menadžment stvorio sredinu u kojoj etika nije ozbiljno uzeta u obzir i gde su odgovorni, savesni ljudi slepo pozvani na ovakvu vrstu razmišljanja i ophođenja u svakodnevnom poslovanju.
Istraživač Robert Hare procenjuje da 1% celokupne populacije odgovara ovom profilu, iako procenat šefova može biti 4 puta veći.
Psiholog sa Oxford Univerziteta Kevin Dutton je anketirao ljude različitih profesija. On je napravio listu top 10 poslova koji se rangiraju kao oni sa najvećom stopom izražene psihopatije. Čik pogodite ko se nalazi na vrhu liste! Direktori, koje prate advokati, ljudi koji rade u medijima, prodavci i hirurzi.
Drugo istraživanje se vezuje za tim istraživača sa Bond Univerziteta iz Australije i Univerziteta San Diega. Ovi naučnici su sproveli istraživanje nad 261 zaposlenih, a rezultati, objavljeni na Australian Psychological Society kongresu u Melburnu, su nadmašili njihova očekivanja. Čak 21 odsto ispitanika imalo je jako izražene psihopatske karakteristike – za poređenje, ista brojka utvrđena je i među zatvorenicima, dok u opštoj populaciji tek 1 od 100 osoba ima sličnu crtu.
“U pravilu, psihopate izazivaju haos i okreću ljude jedne protiv drugih”, kaže Nejtan Bruks, forenzički patolog sa Bond univerziteta. Istraživanje je sprovedeno kako bi poslodavcima povećalo šanse da potencijalne “uspešne psihopate” otkriju već na prvom razgovoru za posao.
Dok je za psihopate tipičnije da se upuste u kriminalno ponašanje od drugih individua koji nemaju ovaj tip ličnosti, većina njih uspeva da vodi uspešan život, imajući na umu da im način na koji razmišljaju i način na koji se ophode prema drugima koristi kako bi iz svake situacije iskoristili maksimalno resurse koji im se nađu na putu, ne razmišljajući mnogo o potrebama i osećanjima onih koji ga svakodnevno okružuju.
Psiholog Phillip Zimbardo, najpoznatiji po njegovom zatvorskom eksperimentu u Standfordu, osmislio je skup socijalnih procesa koji utiču na brže „uvođenje zla“, kako je istakao. Čitajući njegove spise možemo da osvestimo koliko je zapravo lako skliznuti u takav obrazac razmišljanja i ponašanja, ne samo za same psihopate, već i nas pod njihovim uticajem.
Obratite pažnju – da li prepoznajete neke od ovih obrazaca?
Bezbrižni mali rizici
Bez sumnje, u poslu je potrebno biti brz i efikasan i katkad radni zadaci od nas iziskuju i više nego što smo spremni da pružimo u datom trenutku. Često će nam pasti na pamet, ili će nas šef nesvesno naterati, da izberemo zaobilazni put, prečicu, ili neetičko rešenje koje će u datom momentu zadovoljiti određeni cilj. Međutim, ovakvo razmišljanje lako vremenom prelazi sa „da li je ovo pravi način da se nešto odradi“ u „da li ću uspeti da se izvučem ako to uradim ovako ”. U klopku neetičkog ponašanja je vrlo lako upasti.
Dehumanizacija drugih
Obrazac razmišljanja „mi i oni“ koji navodi određenu grupu ljudi da se postavi prema drugima kao da im oni nisu jednaki. Istoriju ratovanja karakteriše upravo ovaj destruktivni obrazac mišljenja. Kada šef naglasi svima da je njegova firma „u ratu“ sa drugim firmama, da njegovi zaposleni moraju da „razbiju“ druge na takmičenju ili da ih „sahrane“, time kreira nasilnu sredinu u kojoj je preživljavanje povezano sa ubijanjem neprijatelja i sa takvom negativnom konotacijom ima nepovoljan uticaj na doživljaj zaposlenih o sebi samima u odnosu na druge. Tako se ne stvara prostor za buđenje zdrave kompeticije među zaposlenima i ne postoji mogućnost da se istakne i hrani pun potencijal zaposlenih.
Deindividualizacija/anonimnost i disperzija lične odgovornosti
Ljudi koji maskiraju njihov identitet su skloniji da izražavaju antisocijalne obrasce ponašanja jer anonimnost daje dozvolu i sigurno utočište određenim ljudima da se loše ponašaju. Na ovaj način ukoliko dođe do razotkrivanja potencijalnih grešaka pri poslovanju firme, šef lako može da se liši sopstvene odgovornosti za to, te da krivi nespretne zaposlene za loše odrađen posao.
Slepo slušanje autoriteta
Kada Vam šef naredi da uradite nešto teško je odbiti njegove/njene zahteve, posebno ukoliko se za neposlušnost snose velike posledice. Danas s obzirom na stopu nezaposlenosti sposobni smo na prihvatanje i izvršavanje raznih radnih obaveza kako ne bismo bili uskraćeni plate ili kažnjeni otkazom.
Nekritički konformizam grupnim normama
Norme imaju moćan uticaj na naše ponašanje, posebno ukoliko neposlušnost ili nemogućnost da se konformišemo mišljenju većine može da rezultira otkazom. U prošlosti, socijalna isključenja su podrazumevala osuđenost na smrt, pa samim tim je i opravdano da nam je kao ljudskim bićima instinkt da se slažemo sa drugima po svaku cenu delimično urođen.
Pasivna tolerancija zla – indiferentnost na situacije
Kako je Edmund Burke istakao: „Jedini način da zlo prevlada je da dobri ljudi odluče da ništa ne preduzmu”. Nije potrebno da čovek bude izvršilac neumesnih dela, dovoljno je da stoji pasivno sa strane i posmatra.
Ukoliko prepoznajete neke od ovih obrazaca, ili drugih spomenutih u tekstu, vreme je da nešto promenite. Možda trenutno niste svesni, a možda ste i vrlo svesni, koliko su spomenuti obrasci i odnos sa ovakvim šefom za Vas disfunkcionalni. Pišite nam ukoliko želite da u sledećem tekstu još obradimo ovu temu.
