Iako znamo da je roditeljska uloga vrlo prijatna, puna predivnih i savršenih trenutaka, postoje situacije koje su teške, a za nekog i veoma teško podnošljive. Prvi period, koji karakteriše strah od nepoznatog i neispavanost, biva zamenjen periodom u kome treba vaspitavati svoje dete. U želji da izbegnu sve ono što im se nije dopadalo u detinjstvu, mnogi ljudi prave strategiju vaspitanja mnogo pre nego što dobiju dete. Čvrsto sebi obećaju da neće biti posesivni kao njihove majke, strogi kao njihovi očevi, govore da nikada neće tući svoje mališane i da će ih uvek podržavati. Današnji roditelji su veoma obuzeti svime što je u vezi s njihovim detetom, ali ih to ne čini odgovornima i uspešnima.
Savršen roditelj ne postoji. Osim krajnosti, koje čine previše strogi i previše popustljivi roditelji, nalazi se zlatna sredina – majke i očevi koji deci obezbeđuju puno ljubavi, podrške i jasnih smernica. Deca od roditelja ne primaju samo ljubav i nežnost već i pogled na svet, način života, odnos prema društvu, prema obavezama. Roditelji, za koji god tip odagajanja se opredelili, uvek imaju dilemu da li su ispravno postupili, naročito ako su izloženi kritikama svojih roditelja, rodbine i bliskih prijatelja. Neposredan uticaj na ispunjenje roditeljske uloge imaju kako ličnost roditelja, tako i okolina. Ličnost roditelja uslovljena je genetikom, iskustvima iz detinjstva, odrastanjem i uticajem spoljne sredine. Sama sredina može snažno uticati na razvoj deteta, tako da i potencijalno najbolji roditelj to ne može da bude ukoliko živi u teškom siromaštvu, lošim stambenim uslovima, bez posla i ikakvih primanja. Za roditeljstvo moraju biti zadovoljeni bar minimalni uslovi, ali ekonomski status nije presudan faktor funkcionalnog vaspitanja. Vaspitanje deteta je pre svega psihološko-emocionalno-bihejvioralna veština.
Svako dete mora prekršiti pravilo, jer se tako razvija i uči o društvenim pravilima i odnosima. Vi ste tu da postavite jasna pravila i da sankcionišete neprihvatljivo, a nagradite pozitivno ponašanje. Dakle, loše je ako ste previše strogi, isto onoliko ako ste i previše popustljivi sa detetom. Dete nije vaš drug, dete je vaše dete. Ima svoju poziciju u porodici i to mora da zna.
Pre nego što nastavite sa ćitanjem, proverite koji je Vaš vaspitni stil kako biste dobili adekvatne smernice kroz dalje čitanje ovog teksta. Upitnik možete preuzeti OVDE.
Vaspitni stilovi se razlikuju prema stepenu prisutnosti elemenata roditeljstva. Elementi roditeljstva su prihvatanje i kontrola. Pod prihvatanjem se podrazumeva toplina i bliskost roditelja prema detetu, trud roditelja da se dete razvija u zrelu i zdravu ličnost, dok se pod kontrolom podrazumeva „postavljanja granica detetu“ i karakterisitke tih granica (slabe ili rigidne).
U zavisnosti koliko su kod roditelja izraženi ovi elemneti roditeljstva, razlikujemo četiri vaspitna stila roditelja.
AUTORITARNI STIL
Autoritarni roditelji su emocionalno distancirani i postavljaju jasne i dosledne granice. Oni očekuju da deca bez pogovora poštuju njihova čvrsta pravila, jer ako ih ne poštuju tada sledi kazna. Imaju velike zahteve i očekuju da ih dete ispuni. Emocionalno su udaljeni od deteta, retko hvale i iskazuju ljubav i toplinu. Čak i oni koji veoma vole svoje dete, retko ga grle i ljube jer smatraju da ga tako mogu razmaziti. Dete je poslušno i efikasno, ali ima manjak samopouzdanja i nije srećno.
AUTORITATIVNI STIL
Autoritativni roditelj postavlja jasne granice, dosledan je u njihovom sprovođenju, očekuje da ih dete poštuje ali ujedno ima puno razumevanja za svoje dete i uvek je spreman da ga sasluša i da se dogovore. On mnogo objašnjava detetu zašto nešto čini i zašto nešto ne može/može, jer želi da dete usvoji socijalna pravila i osamostali se. Odnos roditelj-dete je topao i pun ljubavi, podrške i uvažavanja. Ovaj vaspitni stil karakteriše podsticanje dobrih oblika ponašanja kod deteta. Dete je srećno, uspešno i ima samopouzdanja.
POPUSTLJIV STIL
Popustljiv roditelj ne postavlja granice detetu. Ima jako male zahteve i svoje ne slaganje sa nečim ne pokazuje. Dozvoljava detetu da krši pravila. S druge strane, popustljiv roditelj je veoma topao i pokazuje mnogo ljubavi. Izuzetno je brižan i podržavajući. Neguje sa detetom prijateljski odnos. Dete je nesigurno, ima nisko samopouzdanje, a može imati teškoće u školi i sa prihvatanjem autoriteta.
IZBEGAVAJUĆI STIL
Izbegavajući stil vaspitanja karakteriše nepostavljanje jasnih granica i emocionalnu distancu. Ovaj roditelj brine o osnovim detetovim potrebama (da je sito, obučeno…) ali ga ništa više od toga ne zanima, ne postavlja nikakve zahteve pred dete i retko razgovara sa detetom. Nema potrebu za bliskošću sa detetom. Dete ima veoma nisko samopouzdanje, ali i nisku samokontrolu što će za posledicu imati loše uklapanje u vršnjačku grupu i slabije rezultate u školi.
Jasno je da se kod svakog roditelja prepliću ovi vaspitni stilovi i da priroda situacije često određuje kako će neko odreagovati. Ipak, praksa pokazuje da jedan stil preovlađuje i određuje odnos i ponašanje prema detetu. Prepoznavanjem i poznavanjem dominantnog stila, roditelj stiče polazište da sa određenim veštinama nastavi, određene u izvesnoj meri prilagodi, ili čak usvoji neke nove kojima će svoje roditeljstvo učiniti kvalitetnijim.
Veoma važnim se pokazuje pitanje usklađenosti vaspitnih stilova partnera koji se brinu o detetu. Postojanje razlike je prirodno i očekivano, često uslovljeno onim što pojedinac “donosi” iz porodice porekla. Kada su partneri svesni razlika, lakše će njima upravljati i neće kod dece izazvati konfuziju. Osim toga, neće im nuditi prostor da “isteraju svoje po svaku cenu” obraćajući se roditelju za kog znaju da će popustiti, uprkos zabranama koje dobijaju od strane drugog roditelja. Neusklađenošću u vaspitnim postupcima, roditelji mogu jedan drugom, čak i nesvesno, podrivati autoritet. Zato su otvorena komunikacija, razmena i dogovor među roditeljima, bitne odrednice roditeljskog saveza koji će, kao takav, brže i lakše donositi pozitivne rezultate u zadacima roditeljstva.
Istraživanja su pokazala da je najefikasniji vaspitni stil – autoritativni. Stoga, pružite detetu mnogo ljubavi i pažnje, ali mu u isto vreme postavite i jasne granice. Jasne granice kod deteta stvaraju osećaj sigurosti, a samo u sigurnoj sredini dete će se osećati slobodno da istražuje i uči. Dete će se razviti u zrelu i zdravu ličnost ako bude odrastalo u sredini u kojoj je voljeno, podržano, gde su zadovoljene njegove potrebe ali i u sredini u kojoj se oseća sigurno – gde su jasne granice.
Više od 100 godina, prvo u Italiji a zatim širom Evrope i u Americi, primenjuje se posebna, tzv. Montesori metoda vaspitanja i obrazovanja dece i mladih. Po ovoj pedagogiji, koju je početkom prošlog veka osmislila italijanska lekarka Marija Montesori, smatra se da je svako dete po prirodi dobro i da ima potencijal da postane najbolji predstavnik ljudske vrste. Da bi se potencijali koje svaki mališan poseduje razvili, neophodno je praktično od rođenja negovati ih i podsticati dečju individualnost i samostalnost.
Neka se kreću slobodno
Da bi se pravilno fizički razvijali, mališanima treba obezbediti slobodu kretanja, a to znači pustiti ih da do mile volje puze, uspravljaju se, hodaju… U stolicama za hranjenje, dupkovima, krevecima, kolicima i ogradicama treba da provode što manje vremena. Detetu, počev od malih nogu, treba davati razne predmete shodno njegovom uzrastu, koje će da ređa, ubacuje ih, izbacuje, nosi, vraća…
Uključite ih u kućne aktivnosti
Kako bi se negovala i podsticala samostalnost, dete treba što je ranije moguće samo da se hrani, oblači, brine o svojim stvarima. Već od godinu dana ono može da se uključi u sitne kućne poslove, recimo da se nauči da baci otpatke u kantu za smeće, a od treće godine i da samo opere neki sud koji nije težak i lako lomljiv. Tako se pomaže razvoju njihove motorike i radnih navika.
Ne tepajte
Pravilnom razvoju govora kod dece pomaže se, između ostalog, i tako što se detetu obraćamo jasnim i razumljivim govorom, bez tepanja i imitiranja njegovog još nerazvijenog govora. Prvu reč dete izgovara sa oko 12 meseci, a oko druge godine već bi trebalo da vlada većim brojem reči i sklapa rečenice. Bilo kakvo odstupanje od ovog optimalnog razvoja znak je za potrebu za reagovanjem. Za razvoj govora dobro je da deca slušaju muziku, kako dečju tako i klasičnu, ali i da nekada u kući bude tišina.
Treća godina je prekretnica
Više od 50 posto dečje inteligencije razvije se do četvrte godine. Zato u tom periodu dete treba pustiti da slobodno istražuje čulima, dakle, da gleda šta mu se gleda, dodiruje predmete, sluša zvuke… Bolje je da ima nekoliko drvenih didaktičkih igračaka i kocki za slaganje nego okružiti ga gomilom igračaka sa kojima ne zna šta bi. Kada se dete nečim bavi, ne treba ga prekidati, a kada mu se nešto priča, ne treba ispričati sve, već ostaviti da i samo nešto otkrije.
Marija Montesori dala je 19 postulata na kojima treba da počiva vaspitanje, a koje treba pročitati iznova sa vremena na vreme.
- Deca uče iz onoga što ih okružuje.
- Ako dete često grdimo, ono uči kako da osuđuje druge.
- Ako dete često hvalimo, ono uči kako da ceni druge.
- Ako prema detetu pokazujemo neprijateljstvo, naučiće da se bije.
- Ako ste iskreni sa svojim detetom, on će naučiti šta znači pravednost.
- Ako dete često ismevate, ono postaje stidljivo.
- Ako se dete oseća sigurno, ono uči da veruje ljudima.
- Ako detetu previše često govorimo “sram te bilo”, ono će naučiti da se uvek oseća krivim.
- Ako se dete često ohrabruje, ono će imati veliko samopouzdanje.
- Ako detetu pružite podršku, biće samouvereno.
- Ako dete živi u prijateljskom okruženju i oseća da drugima treba, naučiće kako da nađe ljubav.
- Nikada nemojte da pričate loše o detetu, bilo u ili van njegovog prisustva.
- Koncentrišite se na to da razvijate dobro u svom detetu. Tako neće biti mesta za loše.
- Uvek saslušajte i odgovorite na dečije pitanje ili molbu ukoliko vam se ono obrati.
- Poštujte dete čak i kada napravi grešku. Tako će vrlo brzo moći da ispravi svoju grešku.
- Uvek budite spremni da pomognete detetu kojem je potrebna pomoć i da se povučete u stranu kada vidite da se snalazi.
- Pomozite detetu da rano ovlada stvarima. To ćete učiniti tako što ćete se pobrinuti da je svet oko njega ispunjen pozitivnošću, mirom i ljubavlju.
- Uvek se lepo ponašajte pred detetom. Pokažite mu kako da postane najbolja osoba koja može biti.
- Poštujte dete koje odmara, posmatra aktivnosti druge dece ili razmišlja o nečemu što je radilo. Nemojte mu se obraćati, niti ga terati na neku drugu vrstu aktivnosti.
