Često kada pričamo o komunikaciji, zapravo razmišljamo o komunikaciji sa drugim ljudima ili grupama. Istina je da komunikacija sa drugim ljudima ima važnu ulogu u našim životima. Čovek je pre svega društveno biće. Težnja za pripadanjem socijalnim grupama jedna je od bazičnik čovekovih potreba.
Međutim, ne smemo zaboraviti jednu drugu važnu relaciju u komunikaciji – a to je „komunikacija sa samim sobom“ ili unutrašnji samogovor. Svi mi, nekada na svesnom a mnogo češće na nesvenom nivou, ostvarujemo kontakt sa svojim bićem putem unutrašnjeg samogovora. Razmišljamo o sebi, o abstraktnim pojmovima i svojoj ulozi u društvu i na planeti, razmišljamo o praktičinim stvarima, procenjujemo da li imamo ili nemamo snage da nešto izvedemo, prolazimo razne situacije i predviđamo kako će se one odviti unapred, kritikujemo sebe za neuspeh, ili se hvalimo i bodrimo za uspeh – sve je ovo domen unutrašnjeg samogovora.
Unutrašnji samogovor veoma je važan iz više razloga. Način na koji pričamo sa sobom u velikoj meri utiče na to kako se osećamo. Složićete se da to znači da utiče i na naše performanse i ponašanje, jer sve što radimo, pa i koliko efikasno to radimo, boji naše emocionalno stanje. Naučna istraživanja su više puta ispitivala i potvrdila ovu činjenicu. Na kraju shvatamo da utiče i na našu komunikaciju i odnose sa drugim ljudima.
Dakle unutrašnji samogovor kao takav veoma je važan, jer utiče na mnoge aspekte našeg života. Međutim, kao i u komunikaciji sa drugima, i komunikacija sa samim sobom može biti funkcionalna i disfunkcionalna. Šta mislite, koliko funkcionalno prosečan čovek komunicira sa samim sobom? Jedna studija je pokazala da smo kroz unutrašnji samogovor, skloni sebe da kritikujemo za neuspeh šest puta više nego da sebe pohvalimo za uspeh.
KAKO DO POZITIVNOG SAMOGOVORA ?
Istraživanjem sebe možemo otkriti korene negativnog samogovora. Psihoterapija je odličan alat za pospešivanje ovog procesa. Što smo više u kontaktu sa svojim bićem, bolje upoznajemo sebe i menjamo se, pa se tako menja i naš unutrašnji samogovor.
Postoje razne tehnike koje se koriste u psihoterapiji i sportskoj psihologiji, a koje vam mogu pomoći da izgradite funkcionalan unutrašnji samogovor. Želimo sa vama da podelimo ovu šemu kroz koju možete naučiti kako da postignete pozitivan samogovor u četiri koraka:
1. ELIMINIŠITE NEGATIVAN SAMOGOVOR
Identifikujte negativan samogovor
(ne mogu, ne smem, bojim se da pokušam, neću uspeti…)
Razradite uzrok negativnog samogovora
(zašto ne mogu? zašto ne smem? šta će se desiti ako pokušam? šta će se desiti ako ne uspem?)
Odbacite ga
(Jednostavno ga blokirajte, nekom rečju ili kognitivno, oterajte ga)
2. FORMULIŠITE POZITIVNE AFIRMACIJE
Kratko i jasno, u formi proste rečenice – formulišite pozitivne afirmacije ili prosto pretvorite negativne afirmacije u pozitivne
(Ja to mogu, ja to smem, uspeću ako pokušam, ja sam najjači…)
Pozitivno v.s. negativno nagomilavanje – kao što se negativne misli povezuju, nadovezuju i stvaraju veći efekat (ne mogu i bojim se, neću uspeti) tako se i efekat pozitivnog samogovora povećava povezivanjem i nadovezivanjem pozitivnih misli (ja sam najjači i ja to mogu i ne bojim se i zato ću uspeti)
3. UŽIVITE SE
Koristite sva čula – miris pobede, ukus pobede, zvuk pobede, budite maštoviti
Vizualizacija – zamišljajte ostvarenje aktivnosti i cilja, zamišljajte pobedu što realnije i što stvarnije
4. POZITIVNI MOMENTNI FOKUS
Pozitivan samogovor je dobar u svim fazama – pre, tokom i posle aktivnosti – ali je krucijalan momenat OVDE I SADA (dakle tokom aktivnosti) najviše koristite samogovor
Vežbajte – koristite ga motivaciono i pre i posle aktivnosti, ali vežbajte u stresnim situacijama ili kada ste pod pritiskom, kako bi ste ga efikasnije koristili kada dođe trenutak realizacije aktivnosti
Verujte – sve ovo biće onoliko efikasno koliko u to verujete i koliko se toga pridržavate. Probajte, nemate šta da izgubite.
